Foto: F.M.Trinaesta manifestacija Maj mesec matematike je uveliko u toku u Novom Sadu, a u okviru njega moguće je posetiti izložbu Biotehnologija: Algoritmi prirode.
Izložba Biotehnologija: Algoritmi prirode postavljena je u Kulturnoj stanici Svilara i može se pogledati do 31. maja, svakim danom osim ponedeljka, od 12 do 20 časova.
Kako sam imao prilike da posetim izložbu u vođenoj turi, mogu da kažem da je u pitanju izložba koja sjajno koristi mali prostor na raspolaganju.
Ova izložba prikazuje razvoj biotehnologije od prapočetaka i bakterija, preko fermentacije kvasca za hleb i pivo, pa sve do otkrića DNK, reciklaže i modernih tehnologija.
Za ovo impresivno putovanje neće vam biti potrebno puno vremena, ali ćete odmah po ulasku u izložbeni prostor naići na upečatljivu zvučnu podlogu i skoro pa potpuni mrak u kome ćete videti razvoj prvih mikroorganizama.
– Ovde u prvoj prostoriji imamo taj sam postanak života i zato volimo da kažemo Dobro došli na početak, započela je vođenje Danijela Vučićević, vršiteljka dužnosti direktora Centra za promociju nauke.
– Pre 3 i po do 4 milijarde godina su bili različiti uslovi na zemlji i verujemo da je život nastajao više puta, ali da se u ovom obliku desio samo jednom.
Tu se može videti nastanak bakterija, koje se razmnožavaju po matematičkom principu eksponencijalnog rasta.
Mnogo vremena je prošlo od mikroorganizama do nastanka čoveka, i za to vreme matematika i biologija nastavljaju da postoje nezavisno jedna od druge u prirodi.
Tu dolazimo do druge prostorije, u kojoj se vide prvi usevi i hleb star 14 hiljada godina i u kojoj se objašnjava povezanost mikrooganizama i čoveka.
– Oni nisu bili svesni da sarađuju sa mikrooganizmima i ti prvi procesi odvijali su se bez naućnog znanja i prenosile su se sa generacije na generaciju i tako je nastajala proizvodnja hleba, piva, sira, vina…
Današnja nauka samo predstavlja samo ubrzavanje procesa koji već postoje u prirodi, dok je matematika od trećeg veka zahvaljujući Euklidu korišćena za premeravanje poseda itd.
– U 17. veku dolazimo do oktrivanja i opisivanja mikrooganizama i opisivanja tog sveta beskonačno malog, tada ljudi dolaze do razloga iz kojih se kvari hrana, dolazi do fermentacije…
Sve ovo može se videti u trećoj prostoriji izložbe, koja pokazuje kako se u ovom veku matematika i biologija paralelno razvijaju tako da daju brojne principe koji su i danas u upotrebi.
– Tu se nalazi otkriće vakcinacije, tu dolazimo do prvih antibiotika, saznanja o prvoj imunizaciji, do prvog mikroskopa koji donosi za to vreme neverovatna uvećanja mikrooganizama.
Neka od tih saznanja koriste se tokom Drugog svetskog rata protiv epidemije kolere, a tada počinje i razvoj bioinformatike i prvih računara, koji se koriste isključivo u vojne svrhe.
Tek 1950-ih godina otkriva se struktura DNK, da ona ima 4 nukleotida i da se koristi kao osnovna jedinica skladištenja informacija u organizmu.
Ovo se vidi kroz brojne otvore sa kružnim prozorčićima, na kojima se nalaze svi bitni datumi u razvoju nauke, uz prikladnu ilustraciju.
U poslednjoj prostoriji prikazani su principi koji se danas koriste, najmodernije tehnologije u službi kompostiranja, istraživanja ljudskog sistema varenja i održavanja biljaka.
Personalizovana medicina, pametna poljoprivreda i održivi resursi svi su tema istraživanja srpskih instituta i o svemu ovome vodi se računa i kod nas.
Ova prostorija pokazuje koliko su sve ove teme važne danas, da nisu potpuno zapostavljene u Srbiji i da svaki pojedinac i te kako ima šta da sazna o njima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
