Birčanova i sestre Baruh

Dešava se, pogreše ljudi, ali zašto li ne isprave grešku.

Zanimljivo je i da na nekim linijama ako me vid nije prevario na tablama postavljenim na stanicama gradskog prevoza negde piše i ispravno – Birčaninova, ali na autobuskoj liniji 39 i 59 je „Birčanova“.

Najbolja drugarica mi je otkrila to za „Birčanovu“.

Zove pre neki dan i pita:
„Si u 59-ci?“

„Jesam“, uzvratim.

„Ajd pogledaj, molim te,na onim tablama za bus gde piše kad kao dolaze, da li još uvek piše „Birčanova“? Hoće li se setiti neko to da ispravi više?

„Majketi? Stvarno piše „Birčanova“, možda mogu iskoristim za tekst?

Objasni mi gde da gledam na tabli, i stvarno, piše „Birčanova“. Smejem se i razmišljam, koliko je moja drugarica vazda bila alergična na gramatičke i pravopisne greške i da sam upravo njoj zahvalna na tome što me je ispravljala od pogrešne upotrebe glagola trebiti i obući. Mislim na to da se cipele ne oblače nego se obuju i da se pomarandža i jabuka ne trebe, nego se ljušte – „vaške se trebe“ .

Tako da više ništa nema tu  da se doda, osim da će se sada možda neko setiti da napiše ispravno ime ove beogradske ulice.

Marjana Stevanović filološkinja, potvrđuje da prisvojni pridev od Birčanina glasi Birčaninova.

– To je obična greška. Mene više nervira što se Ulica braće Baruh i škola se isto tako zove, a sestre se ne pominju a bilo ih je tri i takođe su bile članice radničkog pokreta i učestvovale su u Narodnoslobodilačkom ratu i nositeljke su Partizanske spomenice 1941. –  kaže Marjana,  dodajući da ako to napišem,  da će zazvučati kao nekakva feministička parola.

Ne bih znala da ne bi „Birčanove“, koja se ispravno piše Birčaninova i koja je dobila ime po Iliji Birčaninu.

„Birčanin je rođen 1764. godine. Postoji više suprotstavljenih izvora o njegovom mestu rođenja.

Posečen je u Seči knezova i sahranjen je u manastiru Ćelije u blizini Valjeva.

O njemu je 1862. Joksim Nović-Otočanin napisao knjigu „Birčanin Ilija oborknez ispod Međednika“. Spominje se u pesmi slepog pevača Filipa Višnjića „Početak bune protiv dahija“ i u „Memoarima“ Prote Mateje Nenadovića“, piše Vikipedija.

Na satju 011info.com je tekst Ilija Birčanin – Čovek zbog koga je počeo Prvi srpski ustanak

Ovde stoji da je Birčaninova ulica, nekada kičma Zapadnog Vračara, danas jedna od najpoznatijih ulica opštine Savski venac ime je dobila po zaboravljenom junaku iz Prvog srpskog ustanka.

“ Da stvar bude još zanimljivija, Ilija Birčanin nije bio učesnik ustanka, već prvi od 72 kneza i narodna prvaka koje su Turci pogubili 1804. godine i pokrenuli najveću bunu do tada.

Obično se navodi da je Ilija Birčanin bio jedan od kneževa Valjevske nahije, rođen oko 1764. u selu Suvodanja podno Medvednika.

Starinom je, pak, Ilija bio iz Birča kod Nikšića, u kraju koji se tada nazivao Stara Hercegovina.

Kao i mnogi Srbi iz tih krajeva, njegovi preci su se sa Nenadovićima u valjevski kraj dospeli bežeći pred turskom osvetom.

U zapisima se navodi da je bio visok, snažnog tela i koščat, uvek odeven u bogato odelo. Markantni izgled dopunjavali su gusti crni brkovi koji su poigravali pod dubokim glasom kojim je izdavao naredbe.

Bio je dobar jahač i vešt sa puškom, odlučan i vešt vojskovođa“, piše između ostalog u ovom tekstu.

U Birčaninovoj se nalazi Paviljon „Veljković“ (prvi privatni umetnički muzej u Beogradu 1931) , Centar za kulturnu dekontaminaciju CZKD…

Uopšte, svašta može da se sazna kad se krene „Birčanovom“, mada bi bilo lepo da se napiše njen tačan naziv – Birčaninova.

A biće i o sestrama Baruh.