Bisera Veletanlić, saundtrek zlatnih dana

Retko koji umetnik nam već u svom imenu nagovesti šta nam sve to lepo donosi u živote. Bisera Veletanlić je jedna od najoriginalnijih pojava domaće pop muzike 20. veka a sinoć  joj je uručeno priznanje za životno delo ispred udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Godum.

Još od 1960. godine kad je prvi put kročila pred publiku u emisiji “Mikrofon je vaš” pa do danas, Bisera nas je provozala kroz bezbroj žanrova, od one lakše zabavne, preko džeza, pa sve do koketiranja sa mnogim drugim žanrovima koji su bili manje ili više popularni u datom trenutku. U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri snimila je veliki broj nezaboravnih pesama, koje su obeležile čitav jedan period u jugoslovenskoj muzici.

Pevala je i odnosila pobede na svim značajnim festivalima domaće muzike. Bilo da je „Opatija“, „Beogradsko proleće“ ili „Šleger sezone“, koji god da vam festival onih zlatnih vremena padne na pamet, Bisera ga je osvojila.

U svet odraslih, nakon dečije karijere, ugazila je sa pesmom Arsena Dedića „Ne plači“. Muziku je potpisao Kornelije Kovač, i sa ovom numerom počinje početak jednog lepog prijateljstva i saradnje koji će trajati decenijama kasnije. Kovač je autor mnogih prelepih melodija, preko kojih je Veletalnić prosula svoj biserni glas.

Pamtimo i danas slušamo „Zlatni Dan“ i „Milo moje“. „Zlatni dan“ je zbog svojih stihova o večnoj ljubavi ali i danu u jarkim bojama, pesma koju često mladenci biraju za prvi ples. Sa druge strane, „Milo moje“ je pesma za raskide uz koju se pati nakon što se srce raspalo u hiljade komada. Bisera je tako uspela da ozvuči svojim glasom neke od najlepših i najtužnijih trenutaka u odrastanju i žiovtu mnogih generacija.

I pored ovih velikih šlager i pop hitova, Bisera je ipak uvek spreman bila na razvijanje i eksperiment, pa tako je pored pevanja sa najboljim džez orkestrima sarađivala i sa Goranom Bregovićem, sa kojim je napravila sjajan rok narodnjak „Šta ću nano dragi mi je ljut“, koju većina ljudi će verovatno upamtiti po imenu „Lipe cvatu“, kako ju je Bijelo dugme kasnije presvirao i nazvao. Eksperimenti su se nastavili u novom veku, s obzirom da je Bisera uradila ceo album sa prvacima beogradskog urbanog popa, bendom Darkwood Dub, ali i sa ponovnim otkivanjem nekih njenih numera u vidu raznih haus remiksa.

Pored muzičke karijere, imala je i par filmskih i televizijskih kamea od koji se izdvajaju oni kod Srđana Karanovića u seriji „Grlom u jagode“, kao i u filmu „Sjaj u očima“.

Činjenica je da Bisera nije dobijala pohvale od šire javnosti koje je zasluživala. Za vreme duge karijere, objavila je samo četiri albuma, a prvi solo nastup u Beogradu je imala tek 2010. godine. Ipak, poslednjih godina, muzička javnost se potrudila da ispravi sve do sad učinjeno. Pored ove nagrade za životno delo, dobila je još jednu, pre nekoliko godina na džez festivalu Nišvil.

Bisera Veletanlić je možda najveći kompliment dobila od jedne od najvećih džez pevačica i svog idola iz mladosti Sare Von. Kada je na džem sešnu posle koncerta u Beogradu čula Biseru, legendarna Sara je rekla: „Šta ćeš ti ovde? Hajde samnom u Ameriku“. Bisera joj se zahvalila na komplimentu i odgovorila da tamo sigurno ima mnogo boljih pevača od nje, na šta joj je Sara odgovorila: „Ali, pobogu, nijedan beli! Beli ljudi u Americi ne umeju da pevaju kao ti“.