Bitef na evropskoj mapi

Prema njegovim rečima, zabrinjava i što je ombudsman Beogradskog univerziteta još pre izvesnog vremena rekao da tajno glasanje nije u skladu sa zakonom jer, ako neko ima nešto protiv legalno napisanog, potpisanog i pozitivnog referata za prijem profesora, to mora javno da kaže i argumentuje.

„Ne volim da budem žrtva, niti se tako osećam s obzirom na reakciju, ali mi je drago što su se neki slučajevi otvorili povodom mog, nadam se da će se i oni možda rešiti i otvoriti javnu debatu“, izjavio je Medenica.

Što su ljudi manje eksponirani i imaju manje referenci, lakše se izaberu za profesora i to je ključni problem. Nikada se takva stvar ne pojavi s nekim čije su reference suštinski sporne, ocenio je on.

Medenica je objasnio da i pored svih referenci koje je imao, „glasanje je uvek bilo prilika za neke male osvete ili lupanje recki jer sam se ovim drugim angažmanima zamerio nekim kolegama – ukoliko se moj rad može nazvati zameranjem“.

U toj situaciji akumulira se kompleks privatnih razloga, dodao je on.

Što se glasanja za izbor u status redovnog profesora tiče, na ovom glasanju nisam dobio više negativnih glasova nego inače, ali tu je pitanje kvoruma najvažnije. Nije isto kada glasa sto ljudi kao kada glasa njih 50. Ili bi trebalo da glasa, tako da je to stvarno kombinacija jednog i drugog u situaciji tankog kvoruma, rekao je Medenica.

Na svu sreću, dodao je on, studenti su reagovali preko društvenih mreža, što je veoma dirljivo. Nema većeg priznanja za jednog profesora nego kada 354 studenta od ukupno 400 za samo nekoliko sati potpiše peticiju u njegovu korist.

Reagovale su i kolege profesori, cela Katedra za filmsku i TV režiju, ali sam posebno zahvalan studentima. Ovo sve izazvalo je traumu kod mene iako će se situacija rešiti, ali sam, shodno ovoj reakciji, poprilično miran, rekao je Medenica.

Kao umetnički direktor Bitefa Medenica je rekao da Bitef sada ima dva izbora: da odustane od svoje orijentacije traganja za novim u pozorištu ili da prihvati kako je u ovim „post-postmodernim vremenima“, teško govoriti i misliti o novumu, ali da to može biti plodonosan izazov.

Lično mislim da bi i dalje trebalo da tragamo za novim u pozorištu, i ne nužno samo za novim već i za drugačijim, subverzivnim, radikalnim, dakle svim onim po čemu je Bitef i poznat, dodao je on.

Prema njegovim rečima, Bitefu se mora jačati njegovo „I“, internacionalizovati ga u meri koja je finansijski moguća i u skladu s našim znanjima, mogućnostima i željama.

Ove godine smo imali predstave iz Libana, Kine, Singapura, dve nemačke predstave sa afričkim temama i to je bila prva ideja: najšira internacionalizacija.

Druga ideja bila je politizacija: bavili smo se idejom izbeglica, ali ne na banalan način. Političnost je užasno važna za Bitef i njegov je suštinski deo, smatra njegov umetnički direktor.

Meni je posebno zadovoljstvo pričinila izjava uglednog učesnika jednog od naših pratećih programa Mihaila Švitkoja da Bitef spada u dva najznačajnija evropska pozorišna festivala, pored Avinjonskog, istakao je on.

Medenica je rekao i da je Bitef ove godine dobio znatno više novca nego prošle godine i od osnivača, grada Beograda, ali i od Ministarstva i naglasio da bi bilo dobro da nivo finansiranja ostane isti.

Ove godine smo skupili mnogo malih sponzora, imamo mnogo sponzorskih mogućnosti za sledeću godinu i ulazimo u pregovore već koliko sad za sledeće godine. Ali, ne bih želeo da ovo znači da državne dotacije moraju da se smanje pošto mi možemo da nađemo pare već da dotacije ostanu iste, istakao je Medenica.