Kancelar Šolc, Folksvagen i Rio Tinto ne žele da spasu svet, nego svoje bankovne račune: Milo Rau je ovim rečima otvorio 58. BITEF i oduševio publiku

Pomenuo je da, iako njegova predstava “Antigona u Amazonu” govori o problemima sa kojima se suočavaju brazilski zemljoradnici, ista firma – Rio Tinto, koja namerava da iskopava litijum u Srbiji, iskopava boksit u Amazonu.

– Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za „održivu“ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: „Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose“, poručio je Milo Rau.

Do ove kumulativne tačke govora, Milo Rao je došao postepeno, rekavši najpre da je veoma srećan što je ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu.

-Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival – reko je Rau.

Prisetio se kada je prvi put bio na Bitefu i vožnje kroz bivšu Jugoslaviju.

– Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad „Mračno doba“ o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen – prisetio se Milo Rau.

On je skrenuo pažnju da je kada je stigao jutros u Beograd čuo kako je letos još neko stigao folksvagenom u Srbiju.
– Bio je to nemački kancelar Olaf Šolc. Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu „održivu“ energiju. „Evropa“ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20.000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što „održivo“ znači – održivo u smrti – istakao je Rau.

„Pokazaću ti strah u pregršti praha“, kako je T.S. Eliot napisao u „Pustoj zemlji“ nakon Prvog svetskog rata, podsetio još reditelj na reči čuvenog pesnika i esjiste, skrenuvši pažnju da smo danas svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha.

– Ovaj put nisam došao Folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom „Antigona u Amazonu“, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca.

Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za „održivu“ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka:

„Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose“.

Ja, međutim, smatram – a to je i poruka Antigone – bolje je braniti svoju zemlju. Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. „Lepota će spasiti svet“, citat iz „Idiota“ Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune.

U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči ‘narod’ i ‘otadžbina’ koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd.

„Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije“ – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine.

Kada sam bio u Amazonu, jedna rečenica bila je ispisana na svim knjigama i zastavama: „Mi negujemo zemlju i ona neguje nas.“ Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi.

Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. „Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve“, kako piše Sofokle u „Antigoni“. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo. Proglašavam 58. Bitef otvorenim – poručio je Milo Rau.

Publika je oduševljeno snažnim pljeskom pozdravila reditelja uz povike“ bravo“ i „ua“ na pomen Rio Tinta.

Otvaranju je prisustvovao veliki broj ličnosti iz javnog i kulturnog života grada: Ivan Medenica, bivši umetnički direktor Bitefa,  gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić,  glumica Vanja Ejdus, nova direktorka Ateljea 212 Gordana Goncić, direktirka JDP Tamara Vučković Manojlović, reditelj Dino Mustafić, rediteljka Ivana Vujić, glumica Dragana Varagić, reditelj Boban Skerlić, Boban Jevtić, Lazar Sakan…

Pedeset osmi BITEF počeo je večeras u Opera-teatru „Madlenianum“ u Zemunu, izvođenjem predstave „Mekšanje“, i koreografiji Hristosa Papadopulosa.

Ovogodišnje izdanje Bitefa održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”, a tokom njegovog trajanja, do 4. oktobra beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se deset produkcija koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.