Biti častan znači biti na mestu gde se osvaja sloboda

Prema njegovim rečima potpisnici su oni kojima je istina nasušna potreba.

– Oni koji se za istinu bore i koji se za istinu izbore, to su slobodni ljudi. Biti častan znači biti na mestu gde se osvaja sloboda. Zato su ime i prezime veliki zalog – ističe Caci Mihailović.

On veruje da bi na toj listi dosad sigurno bilo više potpisa ali da mnoge njegove kolege odustaju iz tehničkih razloga.

– Pouzdano znam da su neki umetnici odustali iz tehničkih razloga. Neki nemaju kompjutere, neki nemaju pametne telefone, trebalo je fotografisati potpis, slati mejl… Moralo se misliti o tome. Nije kasno ni sada – kaže Caci Mihailović.

Upitan kako bi ohrabrio kolege koji isto misle ali se dvoume ili ih je strah da se potpišu, odgovara da to ne bi činio jer je prema njegovom mišljenju to stvar dužnosti.

– Ne bih nikoga ohrabrivao, dužnost umetnika je da daju primer! – poručio je Milan Caci Mihailović.

– Potpisao sam pismo podrške jer smatram da medicinskim radnicima koji se bore protiv pandemije, ali i za integritet svoje profesije, znači podrška svih dobronamernih ljudi – kaže za Danas Zoran Erić, šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi Muzeja savremene umetnosti, i dodaje da mu je drago što su se inicijativi priključili i prosvetni radnici i advokati.

– Društvu čije je tkivo pokidano i sve kohezivne niti umršene neophodna je solidarnost. Zato mi je drago da vidim da su inicijativu pored umetnika i radnika u kulturi podržali i prosvetni radnici, advokati… – ukazuje Erić uz konstataciju da je način na koji se vlast obraća građanima postao nepodnošljiv.

– Retorika kojom nam se politička vrhuška svakodnevno obraća postaje nepodnošljiva i opasnija po društvo od samog virusa. Očekujem da će uskoro lekari, potpisnici inicijative „Ujedinjeni protiv kovida“, umesto „heroja našeg doba“ takvom retorikom i govorom mržnje postati „plaćenici“ nekog od „imućnijih“ političkih neistomišljenika, jer je jasno da opozicija kao koherentna forma političkog delovanja u Srbiji ne postoji – smatra Erić.

Prema njegovim mišljenju, na pojedincu je da reaguje.

– Na pojedincu ostaje da proceni koja je njegova/njena uloga u društvu i da reaguje u skladu sa svojom profesionalnom i ljudskom etikom. Kada gotovo tri hiljade lekara ukaže na sve probleme s kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, u sistemu koji je na ivici kolapsa, i iskaže stav neslaganja sa instrumentalizacijom struke zarad političkih interesa, ni mi građani drugih profesija ne smemo da ćutimo i ravnodušno posmatramo njihovu borbu za istinu, borbu za sve nas… – zaključuje Zoran Erić.

– Nažalost, u Srbiji se zaista gubi i prostor i praksa javnog dijaloga i čini mi se da je zaista bitno insistirati da se taj prostor povrati, a da se prestane sa javnim i vulgarnim diskreditovanjem svakoga ko iznese bilo kakvo kritičko mišljenje – konstatuje Ana Adamović, vizuelna umetnica, i dodaje da moramo naučiti da ponovo praktikujemo solidarnost.

– U situaciji kada smo suočeni sa ogromnom zdravstvenom krizom, koja sada postaje i ekonomska i društvena, mislim da moramo ponovo da naučimo da praktikujemo solidarnost, građanski aktivizam, i insistiramo na odgovornosti, kako ličnoj tako i društvenoj. Ako to što pre ne naučimo, svedočićemo samo još većem urušavanju čitavog društva, a onda nam zaista više niko tu neće biti kriv – zaključuje Ana Adamović čije se ime i prezime takođe nalazi na listi Umetnici za Ujedinjene protiv kovida.

– Verovatno bi ispravnije pitanje bilo „zašto ne bih stavio svoje ime na listu“, kada me pisanje autorskih tekstova za „Danas“ i „NIN“ odavno čini rizičnom osobom za učešće u bilo čemu što zavisi od državne finansijske konstrukcije. Inače, skeptičan sam prema peticijama, verujući više u efekat živih tela na ulici. Ali, ako jedno ime više na spisku umetnika znači jednu misao o usamljenosti manje na spisku lekara, vredelo je – sumira dramaturg Pavle Simjanović svoje razloge za potpisivanje peticije.