Bitka na Neretvi, film Veljka Bulajića koji je bio nominovan za Oskara, a plakat je radio Pikaso

Bitka na Neretvi, bio je jedan od njegovih najgledanijih filmova, koji je  bio nominovan i za Oskara.

Pre pet godina, povodom 50 godina od premijere filma „Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulajića, u Filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograda bila je otvorena dokumentarna izložba „Put do slobode mora biti čist“.

Izložba je bila posvećena ovom kinematografskom ostvarenju koje i dan danas važi za najuspešniji produkcioni projekat na ovim prostorima.

U filmu su igrale i svetski poznate glumačke zvezde poput: Orsona Velsa, Jula Brinera, Sergeja Bondarčuka, Entoni Dosona, ali isto tako i najveći jugoslovenski glumci: Milena Dravić, Boris Dvornik, LJubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović.

Film je bio nominovan za Oskara, prikazivan je svugde u svetu, plakat za englesku verziju filma je radio Pablo Pikaso i za to, kako se priča, nije tražio honorar, a za potrebe ovog kinematografskog državnog projekta su čak dva prava mosta dignuta u vazduh. Konačna cifra budžeta za ovaj film i dalje nije poznata, rekla je tada za Danas Maja Medić koja je priredila izložbu.

– Osim što je „Bitka na Neretvi“ bila najskuplji film u svoje vreme, moguće da je to i dan-danas najskuplji film na Balkanu. Snimanje je trajalo godinu i po dana, JNA je ustupila 10.000 vojnika i svoja vojna vozila. NJegov pravi budžet se ni ne zna. Taj iznos se kreće između sedam i 12 miliona tadašnjih dolara, ali tu je bila i vojska, plus 58 državnih preduzeća koja su takođe finansijski pomogla film – ispričala je Medić. Prema njenim rečima, „Bitka na Neretvi“ je masovno prikazivana u svetu, a u Italiji u čak 4.000 bioskopa.

– Ta ambicioznost i ogromna produkcija se apsolutno vide – kaže Maja Medić, koja je ponovo odgledala film, a koji će biti prikazan i večeras od 19 sati. – „Bitka na Neretvi“ je impozantan film u svom obimu, pristupu i masovnosti. Produkciono, on je fenomen i dan danas – ističe Maja Medić. Ona kaže da je zanimljivo i to što je ovo ostvarenje dobilo poziv od Filmskog festivala u Kanu da tamo bude prikazano ali je ta ponuda odbijena, što je prilično zbunilo ljude glamurozne filmske smotre. – Kan je odbijen iz distributerskih razloga jer je bilo isplativije prikazati film u Parizu – objasnila je sagovornica Danasa.

Maja Medić skreće pažnju i na kuriozitet da je Pablo Pikaso radio plakat za englesku verziju filma.

– Priča se da nije tražio nikakav honorar, nego samo sanduk najboljeg domaćeg vina. Premijera filma je bila 29. novembra 1969. godine u Sarajevu a tom događaju su prisustvovali Omar Šarif, Sofija Loren… Ono što je meni lično najfascinantnije u tom filmu jeste što se u njemu govori srpski, nemački, italijanski i francuski, a to je takođe raritet za naše filmove. Film je bio nominovan za Oskara kao jedan od pet najboljih – podsetila je Maja Medić.

Prema njenim rečima, fotografije koja će publika moći da vidi na ovoj izložbi su u najvećoj meri iz Arhiva Kinoteke, jedna je iz arhiva Borbe, nekoliko njih iz Tanjuga, a i Filmske novosti su dale svoje priloge sa snimanja filma koji će biti prikazani na ekranima. Tu je i izbor iz novinskih članaka koji će ispuniti ceo jedan zid, kaže Maja. Ovi članci između ostalog govore o reakcijama publike na film u svetu. U tom smislu italijanska štampa je posebno pozitivno ocenila film dok je, recimo, u Španiji bio zabranjen, ali se iz tog teksta ne može zaključiti šta je bio razlog za cenzuru, niti da li je ta odluka bila konačna.

Sama postavka izložbe organizovana je u tri celine celine – u jednoj su kadrovi iz filma – krupni planovi gde se ističu glumci, zatim deo sa segmentima iz filma gde su totali, kako bi se dočarala masovnost budući da je ovo ostvarenje imalo najveći broj statista na evropskom nivou, a treći segment je „iza kamere“ gde je prikazan Veljko Bulajić sa glumcima, a tu je i replika Pikasovog plakata.

– Produkcioni uspeh ovog filma nezamisliv je za današnje prilike – zaključila je tada Maja Medić.