Bjelogrlić o novom filmu: Kada neko kaže da radi film za festivale, to mi zvuči banalno, kao da mi kaže da radi film da bi zaradio pare

Pod velom tajne bezbednosnih službi oni su na čelu sa pionirom nuklearne fizike doktorom Dragoslavom Popovićem krenuli u Pariz specijalnim letom.

Otišli su na lečenje u kliniku „Kiri“ i zahvaljujući tada revolucionarnoj transplataciji koštane srži prvi put u istoriji medicine, koju je obavio poznati francuski stručnjak Žorž Mate, uz sversdnu pomoć građana Francuske, čak 200 njih se prijavilo da budu donori koštane srži, petoro ozračenih pacijenata naučnika uspešno se oporavilo.

Decenijama skrivanu tajnu o slučaju Vinča u knjigu je pretočio ugledni pisac i kardio hirurg Goran Milašinović, a upravo je na motivima tog štiva scenaristički tim Dragan Bjelogrlić, Vuk Ršmović, Ognjen Svilačić utemeljio originalnu filmsku priču „Lančana reakcija“ čiju će distribuciju voditi jedan od najvećih svetskih distributera „Wildbunch“, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare u hotelu Hilton.
O događaju iz Instituta Vinča i filmu koji je njime inspirisan govorili su juče Dragan Bjelogrlić, deo glumačke ekipe iz čijeg se izgleda (vidno mršavi i bez kose )moglo zaključiti da uveliko snimaju.

Brojnim novinarima obratio se i ambasador Republike Francuske u Beogradu Pjer Kušner, pisac knjige „Slučaj Vinča“ Goran Milašinović, a razgovor je moderirala filmska kritičarka Sandra Perović.

Dragan Bjelogrlić ispričao je da mu je pre sedam godina dok je bio na Kopaoniku, prijatelj Gorana Milašinovića dao njegovu knjigu rekavši mu da od nje možda može da se napravi dobar film.

– Dok sam tih nekoliko dana bio na planini ja sam odmah pročitao tu knjigu i zatražio da se upoznam sa gospodinom Milašinovićem i tako je krenula ideja da se to štivo, istinit događaj pretvore u filmsko delo Ono što je tu meni najzanimljivije bilo je kako se o tako velikom događaju govorilo na prilično diskretan način. Istražujući, shvatio sam da su naši naučnici u institutu Vinča radili na jednom tajnom projektu – atomska bomba, da je taj sam akcident bio kontroverzan i da je mnogo toga u vezi sa njim ostalo nerazjašnjeno, alarm se nije uključio, nestali su zapisnici… Ali, moje najveće iznenađenje je priča oko doktora Matea, koji radi prvu transplataciju koštane srži i ono što je hajlajt te priče da je petoro francuskih državljana rizikovalo svoje živote da bi spasili njima potpuno nepoznate ljude koji su došli iz potpuno drugog dela sveta. Shvatio sam da u stvari imamo odličnu , psihološku dramu sa blagim elementima trilera. – ispričao je Bjelogrlić.

On je rekao daće u filmu igrati Aleklsandra Leku Rankovića jer nije mogao da odoli da ne igra tu ulogu a na pitanje Sandre Perović da li će ovaj film biti mejnstrim poput sage o Montevideu i „Tome“, koji će puniti bioskope ili je ovoga puta njegov fokus na autorskom filmu sa festivalskim potencijalom Bjelogrlić je uzvratio da ne voli tu vrstu podela.

– Ne volim previše da se insistira na tome, iako te podele na autorski i biskopski film postoje. Nekako nisam sklon toj strogoj podeli, a onda i taj autorski autorski film kao da postaje neki žanr, kao da i on počinje da robuje određenim pravilima i prestaje da bude autorski. Tako da mi se ta podela, koja je u poslednjih deset godina isplivala u filmsku javnost ne dopada previše i kada mi neko kaže da radi film za festivale, to mi zvuči banalno, kad da mi neko kaže da radi film da bi zaradio pare. – objasnio je Bjelogrlić. On je dodao da je on glumac koji je pre deset godina odlučio da se bavi režijom da u tom polju voli da istražije.

– Ja ću se truditi da napravim autentičan film, a on će se kao i moja ranija dela bazirati na istinitom istorijskom događaju ali će biti mešavina fikcije i realnosti, ali pošto se radi o psihološkoj drami on će za razliku od mojih prethodnih filmova imati mnogo više atmosfere, odnosa, reljefnih karaktera, a biće manje nekih atraktivnih događaja za razliku od mojih prethodnih ostvarenja. Svakako uvek pravim film za publiku, koji interesuje mene i ljude koji žive oko mene. Sigurno ga neću grubo u svojoj glavi deliti na bioskopski i autorski film, već ću se truditi da sledim svoj osećaj. Da li će se film razlikovati od mojih prethodnih dela – pretpostavljam da hoće jer već posle sedam dana snimanja on odiše drugom atmosferom, tako da pretpostavljam da će u njemu biti nešto što do sada nisam pokazao kao reditelj – konstatovao je Dragan Bjelogrlić.

On je rekao da ovaj put od filma neće praviti seriju, da se od toga umorio i da iako ovaj film ima jednog od najvećih svetskih distributera ne ramišlja sada o tome na kom svetskom festivalu bi mogao premijerno da ga prikaže osim što bi voleo da ovo ostvarenje vidi publika u Francuskoj.

Govoreći o tome da će se ovaj put osim iza naći i ispred kamera Bjelogrlić je rekao da je o tome razmišljao.
– Dugo sam o tome razmišljao ali nisam mogao da odolim da ne odigram ulogu Aleksandra Leke Rankovića, potpredsednika SFRJ, dugogodišnjeg šefa Državne bezbednosti i narodnog heroja.

Profesor doktor Goran Milašinović i autor knjige „Slučaj Vinča“ rekao je da nije mogao da zamisli da će prema njegovom romanu jednom biti pravljen film i da veruje da nijedan pisac o tome ne razmišlja.

– Kada nešto pišete razmišljate o čitaocu ne o gledaocu, međutim zanimljivo je da onog dana kada smo prvi put razgovarali gospodin Bjelogrlić i ja o knjizi i mogućnosti pravljenja filma ja sam shvatio da smo taj događaj doživeli na isti način i da svi njegovi pardoksi bili zanimljivi i njemu i meni. Isto tako, za mene kao pisca, sada je zanimljivo što film obrađuje ovu temu na način koji nije isti kao kada to čini literaturi. U filmskoj industriji neki slojevi tog trilerskog dela izraženiji su nego u literaturi, dok su za književnost bitniji psihološki profili – kazao je Milašinović.

On je istakao da je ovo knjigu pisao jer su njemu, pre svega bili zanimljivi paradoksi ovog događaja.
– Iako je to prva transplatacija na svetu bilo kog ljudskog organa, ona nije zabeležena u istoriji medicine – istakao je Milašinović dodajući da je paradoks i što ona nije bila uspešna iako sa stanovišta pacijenta ako preživi jeste.

– U naučnom smislu to je bila neuspešna transplatacija jer se 1958. godine nije znalo za tkivnu kompatibilu znalo se samo za krvnu kompatibilu… Ali bez obzira na sve ovo transplatant je u slučaju ovih ljudi odigrao spasioca. Kada je dodeljena nagrada za transplataciju organa 30 godina kasnije dobitnik je u svom govoru pomenuo događaj sa pokušajem prve transplatacije na klinici „Kiri“ i doktora Žorža Matea. – ispričao je Milašinović. Prema njegovim rečima druga vrsta paradoksa je što se taj događaj čuvao kao zavet tajne.

– Verovatno je vreme u Jugoslaviji tada bilo takvo da se nije želelo pokazati da se u takvom institutu tako nešto dogodilo a uz to Pavle Savić se protivio pravljenju atomske bombe. On je čak okrivio one koji su izvodili eksperiment da su sami napravili grešku. Mislim da je sve to zajedno napravilo zavet ćutanja zbog čega se o tom tako važnom događaju ništa nije znalo – smatra Milašinović dodajući da je za njega ipak bila primarna humanost Francuza koji su našim ljudima donirali koštanu srž rizikujući svoje živote.

– To je ono što sam kao pisac imao stalno na umu da li će neko kad pročita ovu knjigu sebi postaviti pitanje da li bih ja tako isto uradio da je takva situacija danas . Ako i film bude nosio takvu vrstu poruke biću veoma zadovoljan – zaključio je Goran Milašinović.