Blago manastira bačkih

Edukativni program se realizuje putem teorijskih predavanja, čije teme obuhvataju tehnike čišćenja zidnog slikarstva, upotrebu lasera u konzervaciji, kao i termovizijsko snimanje problema starih restauracija, dok praktični deo predstavlja restauraciju i konzervaciju zidnih slika manastira u Baču i Bođanima. Deset profesionalaca iz naše zemlje, uz pomoć italijanskih stručnjaka, ove godine je tokom kursa započelo restauraciju zidnih slika, koju bi sledeće godine trebalo sami da nastave.

Radeći na restauraciji Franjevačkog samostana, italijanski i naši stručnjaci su na luku tavanice pronašli likove kraljeva. Iako ne znaju o kojim kraljevima je reč, pretpostavljaju da je bilo oslikano dvadeset likova. Pored toga, na zidu manastira, sasvim slučajno, pronašli su i sliku Raspeća Hristovog. U toku su restauratorsko-konzervatorski radovi na pronađenim zidnim slikama.

– Delovalo je da nema ničega na zidu i na luku, ali nakon čišćenja smo dobili jako dobar rezultat. U početku se pojavilo samo jedno lice, ali na kraju smo našli nekoliko likova kraljeva sa lepom dekoracijom, kao i sliku Raspeća Hristovog. To su mali fragmenti fresko slikarstva, koji su jako važni kao dokaz da je Franjevačka crkva u 14. veku bila u potpunosti oslikana. Polaznici kursa, koji počeli sa radom u Franjevačkom samostanu, imali su priliku da rade i u Bođanima. To su potpuno dva različita tipa zidnog slikarstva, kao i različiti vidovi problema, pa su radom na oba manastira obogatili svoje iskustvo. Mislimo da je ovaj tronedeljni kurs jako dobar, jer predstavlja spoj teorije, prakse i zajedničkog rada sa predavačima – rekla je Donatela Kavecali, vođa kursa, koja je u Italiji dobila prestižnu nagradu za dugogodišnja istraživanja u manastirima u Srbiji i za doprinos očuvanju kulturnog nasleđa. Reč je o nagradi „Paskvale Rotondi“, nazvanoj po istoričaru umetnosti, koji je spasio remek dela italijanske umetnosti od nacista.

U manastiru Bođani, predmet konzervatorsko-restauratorskih radova bile su zidne slike u crkvi Vavedenja Bogorodice, na kompozicijama severnog zida. Mladi restauratori su koristili i lasersku tehnologiju, uz pomoć fizičara Joakima Stribera. Rekli su nam da im je najveći problem bio da očuvaju prirodnu patinu slike i da je očiste od naslaga prašine, koja se taložila tri veka. Potrudili su se da pronađu hemijski balans, na osnovu prethodno vršenih laboratorijskih analiza, koji neće agresivno delovati na samu sliku. Zbog dugogodišnjeg problema sa vlagom, jedan deo fresaka je uništen. Sada, kada je problem sa vlagom rešen, konzervatori su počeli sa restauracijom sačuvanih fresaka, a u planu je i nanošenje ukrasnog maltera na oštećeni deo zida.

– Radili smo jako pažljivo, prethodno izvršivši veliki broj analiza kao bismo ustanovili mineralnu strukturu pigmenata za svaku boju. Pogrešno testiranje može biti jako destruktivno za samu fresku. Velika je prilika za ove mlade ljude da rade na fresci iz 15. veka, koja predstavlja kulturno nasleđe ne samo Srbije već Evrope – objasnila je Donatela Kavecali.

Centralni institut za konzervaciju trenutno priprema izložbu „Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe“, koja će u oktobru biti predstavljena u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Retka izdanja, crkvene odežde i posuđe

U sklopu Franjevačkog manastira se nalazi biblioteka, koja obuhvata oko 6000 naslova. Kako nam je objasnio fra Josip Špehar, najstarija knjiga potiče iz 15. veka. Uglavnom je reč o svetim pismima i liturgijskim knjigama, ali u bibliotekačkom fondu se nalaze i udžbenici iz fizike, matematike, filozofije i medicine, koji su se koristili za potrebe crkvene škole. Većina knjiga je na latinskom jeziku. Iako niko nije ozbiljnije proučavao bibliotekačku građu, fra Špehar tvrdi da se u okviru nje nalazi bar 30 retkih izdanja. U manastirskim odajama se čuvaju i crkvene odežde iz 18. i 19. veka, koje su časne sestre uglavnom vezle zlatom i srebrom, kao i celovito srednjovekovno posuđe i posuđe iz perioda Turskog carstva.