Blašković: Nagrada za čitanost loše koncipirana

On je izjavio da su kriterijumi oduvek bili nejasni, nedefinisani i da je „čitava ta stvar pre je
ličila na falsifikat stvarnosti, nego na relevantnu i tačnu činjenicu“.

Zbir pozajmljenih knjiga samo je statistički podatak, uz to prilično neprecizan, jer naše bibliotekarstvo nije na takvom tehnološkom nivou da sa sigurnošću možemo utvrditi tačan broj pozajmljenih, a kamoli broj pročitanih knjiga, ocenio je Blašković u saopštenju.

On objašnjava da se to pokušalo ispraviti promenom pravilnika 2008. godine, koji je davao mogućnost da žiri izabere „najbolju od najčitanijih knjiga“.

I to rešenje imalo je vidljivih manjkavsti, mešalo je različite kriterijume, pa je, posle duge rasprave, sadašnji UO NBS odlučio da Narodna biblioteka ne dodeljuje više nagradu, koja, po prirodi stvari i po mišljenju UO, pripada Zajednici matičnih biblioteka Srbije i prepustila Zajednici odluku o daljoj sudbini nagrade, naveo je Blašković.

Blašković tvrdi da da ove godine nagrada nije ukinuta, ali da ni njen laureat nije unapred proglašen činom objavljivanja spiska „najčitanijih“ knjiga.

Prema njegovim rečima, pravilnikom koji važi od 2008. godine, nagrada se dodeljuje najboljoj od dvadest pet najčitanijih knjiga u bibliotekama Srbije, tako da knjiga koja u anketi osvoji najviše bodova nije, automatski, i knjiga pobednik, već o tome odlučuje žiri.

Blašković se poziva i na situaciju u okruženju, gde neke nacionalne biblioteke nagradu za najčitaniju knjigu ne dodeljuju uopšte, a neke imaju modele drugačije od našeg dosadašnjeg.

Model koji mu se čini „najinteresantniji i njemu bi valjalo da težimo“, je slovenački.

Tamo pisci dobijaju novac (planiran u državnom budžetu) od svake pozajmljene (da ne kažem) pročitane knjige. Tako slovenački čitaoci, bukvalno i materijalno, nagrađuju svoje pisce, naveo je Blašković, dodajući da je slovenačko bibliotekarstvo tehnološki razvijenije, pa je naš prelazak
na viši nivo – proces, koji ne može biti primenjen preko noći.