Bled

Nakon nekoliko trenutaka zazvoni mobilni, zgrabim ga, ne prepoznam broj, oklevam, i onda ipak prihvatim poziv.

Ja sam, Maja, čujem stišan glas, zovem te sa koleginicinog mobija, još sam na seminaru.

Lepo, kažem, jer mi ništa drugo trenutno ne pada na pamet, kada ti se završava?

Ne znam, za najmanje sat, odgovori sada glasnije, jer je očigledno izašla napolje iz konferencijske sale ili čega već. Pozvaću te sa ovog broja.

Dobro je ponovo čuti joj glas, pomislim, sećam se kako su mi tokom naše noćne vožnje vozom u uhu odjekivali njeni kratki, strasni slogovi, zamišljam je kako sada stoji u auli u kratkoj crnoj suknji i crvenoj košulji s dubokim dekolteom, naslonjena na prozorsku dasku i lagodno se njiše u bokovima; ako je otpozadi posmatra kakav recepcioner, mora da mu se zavrti u glavi. Na koži osetim sećanje na njeno golo telo iz kupea, na njen gipki, sočni jezik i vlažne usne, na istetoviranu ružu nad njenim stidnim dlakama.

Hoćemo li negde na večeru?

Videćemo, kaže brzo, moram sad da idem, doda potom prigušenim glasom, čekaj me negde u centru da bismo što pre mogli da se nađemo.

Malo pre sedam izađem iz stana i odvezem se ka centru, tokom vožnje pozove me Maja i javi da me čeka ispred glavne pošte.

Prođe minut ili dva i već sam tamo, stanica ispred pošte je puna ljudi, parkiram se na ivicu asfalta, otvorim suvozačka vrata i čekam. Nestrpljivo gledam u Maju koja polako korača ka meni, razgovara preko mobilnog i rukom mi daje znak da joj ne smetam. Očigledno razgovara sa mužem, zbog buke autobusa koji prolazi kraj mog auta ne mogu da joj čujem glas, mogu da vidim samo njene oštre pokrete i onda, kada sedne kraj mene u auto, njeno uznemireno lice.

Da li bi da odemo negde na ribu, u meksički restoran…? upitam je.

Nisam gladna, odmahne glavom, samo vozi kuda hoćeš. Na trenutak spusti dlan na moju ruku na menjaču, a onda je brzo skloni i zapali cigaretu.

Kružim ulicama grada i pustim muziku, polako se besciljno vozimo ulicama, sve dalje od centra i onda izlazimo iz grada. Tokom vožnje iz tašnice izvadi mandarinu, polako je ljušti, svaku kriškicu odgrizne napola i drugu polovinu onda gurne u moja usta.

Kod zapuštene Plečnikove crkve u poljima skrenem s puta i zaustavim auto na početku kolovoza koji vodi nekuda u močvaru. Ugasim motor i muziku, Maja se nasloni na moje rame i zapali novu cigaretu. Osećam toplotu njenog tela, kako prodire kroz moju kožu i u mene. Svuda unaokolo vlada čudna, zastrašujuća tišina močvarnih bespuća, prekida je samo pas koji se pojavi negde iz tame i slabašno zalaje.

Čini mi se da će mi zaspati na ramenu, ugasila je cigaretu, ćuti i diše u laganom, dubokom ritmu, milujem je i primetim kako se iz raskvašenog močvarnog tla svuda unaokolo u crnilo noći podiže masa sive izmaglice. Na staklima se skuplja vlaga s koje klize kapljice rose i ubrzo počnu da se smrzavaju u ohlađenoj automobilskoj kabini.

Maja se iznenada pomeri, noktima zagrebe po staklu, potom mi prstom pritisne led uz usnu i nasmeje se.

Mislio sam da si zaspala, kažem.

Zaspaću sad, zajedno sa tobom, kaže, ugasi svoj mobilni i uzvere mi se u naručje.

Počnemo da se skidamo i odjednom me obuzme osećaj da će se led sa stakala oko nas preseliti na našu oznojenu kožu i zamrznuti nas, i sustigne me ona prepodnevna teskoba s jezera i svest o prolaznosti svega, osećam kako nepovratno klizim pod smrznutu površinu sveta, samo što sada ispod nje nisam sam.

Prevod sa slovenačkog: Ana Ristović

Autor je poznati slovenački pisac, čiji je roman LJubav u vazduhu objavljen u izdanju Arhipelaga, gost 11. Beogradskog festivala evropske književnosti.

_________________________________________________

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.r