Blještavi trenutak Žilijet Binoš

U njemu muške ljubavi donose bol i patnju, jednonoćne avanture imaju boju zarđalih zora i svitanja. Ah, muškarci… nije lako shvatiti njihov jezik i svet. Izabel, razvedena umetnica koja živi sama u Parizu, ipak se prepušta toj avanturi i hoće da proba, da traži onog pravog… Ali njena potraga za idealnim ljubavnikom je nekako trapava, nemušta… Tu je oženjeni bankar koji hoće samo da je odvede u krevet; jedan nastran tip, koji je uzbuđuje samom činjenicom što je takav; tu je i neki poluglumac, koji preferira vođenje ljubavi na „umetnički“ način; bivši partner, sa kojim pokušava da uspostavi odnos iznova, a oseća se kao da navlači stare čarape; komšija iz kvarta, koji insistira da se viđaju nigde drugde do u ribarnici… tu su muškarci iz prošlosti i muškarci koji ce doći, ali tu su pre svega uvek iste sumnje i nedoumice, i slične torture i more.

Teško je i zamisliti da bi neko mogao bolje da dočara i iznese lik Izabel od Žilijet Binoš. Zrela žena, sa aurom, puna života. A Izabel, kojoj Binoš „pozajmljuje“ život u filmu je upravo to – esencija žene, koja bi mogla da bude sve žene, ali je inkarnirana u jednoj, i to od krvi i mesa, koja u svojim rukama drži sve konce ženstvenosti i života. „Ličnost Izabel ne pati zbog svojih godina i starosti“, kaže Žilijet. „To je žena koja je pre ispunjena i koja je negde na raskrsnici. Ona ispituje svoj odnos sa muškarcima, od kojih ne želi da odustane, ali koji je ne zadovoljavaju. Ona je još uvek u potrazi za apsolutnim u ljubavi, uprkos sukcesivnim sentimentalnim porazima koji su obeležili njen život.“

„Jedno lepo unutrašnje sunce“ prati Izabel u nekoj vrsti ženske odiseje, koja se bavi isključivo epizodama koje obeležava ljubav, telo, senzualnost i seksualnost. I pričom o ljubavi, njenim uzletima i padovima, ludoj nadi koja je uvek tu. O emocijama, o našoj zavisnosti od drugog, koje nas mogu odvesti od jednog ekstrema do drugog. U filmu ima više priče o seksu nego samog seksa, urnebesnih dijaloga i intelektualnih rasprava i razmena ideja. I puno, puno humora. A la francaise! Naizgled nežno, ali oporo! „E, da. LJubav može da se voli celog svog života! I vidimo da polako počinje da se menja i percepcija o seksualnosti žena, koje su kao Izabel, prešle pedesetu, koje su aktivne, koje žive same ili su razvedene i koje su svesne i ne odustaju od svojih želja.“ I dodaje: „Na žene kao Izabel ja nailazim svakoga dana. Na žene, ali i na muškarce, jer svi smo mi u potrazi za tom apsolutnom ljubavlju“. A da li ona veruje u idealnog čoveka ? „Ah,…“, sa osmehom, odgovara. „Ne verujem više u šarmantnog princa… Kada se napusti jedan takav stereotip, istina je da je čovek malo razočaran, ali je sigurno da je zreliji.“

Nakon rada sa najvećim imenima svetskog filma – Godarom, Tešineom, Ferarom, Asajasom, Kjarostamijem, Dimonom, Akerman, Hanekeom, i dr, njena saradnja sa vrsnom Kler Denis rezultirala je ulogom koja je stvorena za nju i u kojoj naprosto blista – izuzetnom inteligencijom i emocionalnom velikodušnošću. Pravi praznik i poslastica. Teško je i zamisliti bilo koga drugog u toj roli. Delovao bi verovatno apsurdno.

Iako je ovaj film prikazan na otvaranju smotre „Dve nedelje reditelja“, a ne u zvaničnoj selekciji, Žilijet Binoš je zahvaljujući svojoj briljantnoj ulozi apsolutna zvezda ovog festivala. A ona i Kan su, poznato je, u dugoj i velikoj ljubavi odavno – „Kan je moje drugo mesto rođenja. Uvek veselo i zanimljivo, sa autorskim filmom kao sredstvom otpora“.