Bob Živković: Sramotno je da Politikin Zabavnik ne deluje kao motivacija

Kvalitet im je bio presudan, izvan su svakih podela, poručili su nastavljajući tako s omalovažavanjem ženskog stvaralaštva u stripu. Nisu valjda ni primetili da Jana Adamović nijednom rečju nije osporila kredibilitet svojih kolega, nego se, prosto, razočarala što se magazin, uz koji je odrastala, pravi ili zaista misli da u Srbiji ilustratorke ne postoje.

Nije Politikin Zabavnik, pozvao ni čuvenog Boba Živkovića, kome je čitava koncepcija za kojom je posegnuo ovaj list u obeležavanju rođendana slavnom Vikingu prilično čudna.

– Ovo nije izbor za najboljeg ilustratora. Politikin zabavnik je pozvao ljude koji se bave ilustracijom da urade omaž Hogaru ali to ne znači da on treba da bude sudija i da odabere najboljeg ilustratora na svetu u istoriji Srbije, nego treba da pozove ljude koji se bave stripom i ilustracijom , da daju svoj omaž Hogaru. Dakle, nije izbor za najboljeg ilustratora jer taj najbolji ilustrator može da bude muškog, ženskog ili hibridnog pola – objašnjava Živković.

Prema njegovim rečima u ovo praznično izdanje je trebalo svi da budu uključeni.

– Trebalo je da pozovu i žene, ljude koji crtaju Hogara ali nisu najbolji jer nisu svi najbolji. Evo, hajde vi mi recite ko je bolji ako birate između Leonarda, Van Goga ili ostvarenja pećinskih ljudi – ko je taj najbolji umetnik koga će pozvati Zabavnik? – kaže Živković.

On podseća da ovde crtaju i devojke i žene i smatra da ih je, svakako, trebalo pozvati.

– Politikin Zabavnik bi trebalo da ih pomaže i promoviše. I, ako nema dovoljno devojaka onda bi trebalo da ih podstiče, da bi ih bilo više, a ne da ih ignoriše. Sramotno je da Politikin Zabavnik ne deluje kao motivacija i da ne deluje kao edukacija nego da donosi presudu ko je najbolji – ocenjuje Bob Živković, dodajući da je njega ovaj magazin angažovao kada nije crtao na nivou na kome je sada.

– Vrlo je bitno da motivišu ljude. Kao što su mene uzeli nekada kao slepca i trpeli me da crtam gluposti dok nisam odrastao u dobrog ilustratora, nadam se. Nisu me kupili kao najboljeg, nego kao jednog od. S druge strane, kada ti neko kaže, kao što je Jana Adamović, da nema devojčica posveti im odmah sledeći broj, nek sve devojčice ilustruju. Ispravi svoju grešku, nemoj da si bizon. Jer ovo je sad bezobrazluk teranje te priče „mi smo šovinisti, žene su za kuhinju, i ima da bude tako“. To je mnogo gore od tog specijalnog broja. Možeš da napraviš grešku, ali nemoj dva puta – poručuje Bob Živković.

Nagrađivana strip autorka Jelena Đorđević Maksimović celu situaciju, nažalost, doživljava kao nešto što je ovde za očekivati.

– Kao i obično, kada se desi da mi žene koje radimo u oblasti stripa, ukažemo na neki problem – tek tada nastaje problem. Nijedna od nas se ne bavi traženjem i izmišljanjem problema, većinom smo ostvarene žene i imamo druga posla, ali količina i vrsta „propusta“ i „previda“ u ovoj oblasti, zaista nam ne ostavlja mogućnost da prećutimo baš sve stvari. Onda, naravno, krene odbrana – sve vrste negacija, minimiziranja problema, gaslighting-a, sa klasičnom završnicom da je muškim kolegama to sve to generalno nešto smešno i bezvezno. Često se promakne da je i cela strip-oblast nešto „bezveze“ i oko čega se onda bunimo kad je sve to glupo i nevažno i niko tu nema nikakve koristi. Uz obavezno prozivanje za političku korektnost, kao da im je obična korektnost prema koleginicama nešto strano i nametnuto – kaže Đorđević Maksimović.

Ona dodaje da ima sreće što trenutno radi na jednom izdanju sa koleginicama iz zemlje i da je svesna koliko vrede.- Znam da postoje, koliko rade i koliko su uspešne u tome. Silom prilika se stalno okupljamo u ovakvim situacijama, a više bih volela da se okupljamo samo zbog projekata i da ne moramo da branimo očigledno – ima nas i radimo. I nastavićemo to što radimo, pa neka nam i dalje objašnjavaju kako tu nema problema, iz njihovog ličnog, muškog ugla – zaključuje Jelena Đorđević Maksimović.

Ovogodišnja dobitnica nagrade “Dušan Radović”za “Stripoterapiju” , autorka i ilustratorka Ana Petrović o čijoj knjizi bruji region kratko je izjavila za Danas da joj je drago da se bavimo ovom pričom i da podržava svoje koleginice koje su se pobunile.

– Slažem se sa njima da nije u redu što Politikin Zabavnik nije uključio i ilustratorke Žena u stripu i ilustraciji ne samo da ima, već smo i dosta aktivne na raznim stranama – ističe Ana Petrović.

Lidija Taranović: Nijedna nije iskočila

Ilustratorka Lidija Taranović s druge strane smatra da nije u redu što Politikin Zabavnik nije pozvao nijednu ilustratorku , ali kaže i da prateći devetu umetnost nije uočila neku autorku koja je odskočila.

– Mislim da je trebalo malo više da se istraži koliko se žene i ilustratori bave stripom. Ja sam vam na prvu loptu rekla da je to forma kojom se uglavnom muškarci bave ali sigurna sam da ima i žena koje su u nekom svom istraživanju probale tu formu. Na primer, ja sam radila pre mnogo godina u Dečjim novinama strip ali moram priznati da posle toga, mada se trudim da pratim ilustratore i strip crtače, zaista nisam naišla na žensku osobu koja bi iskočila u tom smislu – konstatuje Lidija Taranović.

Zoran Janjetov:“ Nisam više ljubitelj Zabavnika“

– Nisu me zvali, nisam jedan od njihovih ilustratora, nisam čak ni njihov čitalac- kaže strip autor i ilustrator  Zoran Janjetov, odgovarajući na pitanje da možda nije pozvan da učestvuje u specijalnom broju Politikinog Zabavnika za 50 rođendan stripa Hogar Strašni. On kaže da je pratio celu priču i u Danasu i na društvenim mrežama ali da je njegov stav jednostavan da za kvalifikaciju kvaliteta bilo čega ne sme biti pol, ili bilo koja stvar na koju čovek ne može da utiče. –  Bilo da se radi o seksualnom opredeljenju. boji koži, dakle kao i kod „Oskara“. Ne dodeljuju se priznanja na osnovu toga, nego pravih kvalifikacija. Mislim da je problem kod nas druge vrste što žena ilustratorki i crtačica ima malo i što nisu dovoljno vidljive. Mogli su ih zvati, ali ja ne znam da li oni uopšte u „Zabavniku“ objavljuju dela nekih naših ilustratorki. Ja više i nisam ljubitelj „Zabavnika“ tako da sve što zabrljaju ne znači mi ništa – zaključuje Zoran Janjetov