Boban Skerlić: „Kad su u čoporu, kriminalci su jaki, čim su uhapšeni i uplašeni, cvile, kukaju i drukaju“

Prva sezona je smeštena u osam meseci, druga u osam nedelja, a naredna, treća, u poslednjih osam dana klana. Prva sezona pokazuje uspon klana od suterena i najnižeg nivoa na lestvici, druga se bavi boravkom na vrhu kriminalne piramide, gde se već vidi predstojeća propast, a treća je raspad klana, jer su grabili više nego što mogu da progutuju.

– „Od samog početka, ova serija, odnosno ono što sam ja pokušavao da uradim je da napravim ironijsku distancu spram ovih karaktera, spram te cele priče ali i žanra. Ta stvar se zapravo pomera, tako da u ovoj trećoj sezoni su to i dalje te budalčine, ali je sve manje smešno jer procep kroz koji oni pokušvaju da se provuku je sve manje smešniji “ priča nam Skerlić, sa osvrtom da ipak neke stvari nisu za „zezanje“ i da se trudio da sa tragedijom i autentičnim strahom se ne sprda, iako su naši glavni junaci i dalje umanjenih kognitvnih sposobnosti.

I svakako, nekolicina glavnih i sporednih likova su verovatno najgluplji krimnalci prikazani na našim televizijama ikada. Zanimalo nas je da je to njegov autorski komentar ili je imao podatke odakle je crpio informacije.

– „Serija je nastala u kreativnom smislu dobrim delom iz moje nervoze spram romantizovanja kriminala i pretvaranja polusveta u ljude čije sudbine bi trebalo razmatrati i izučavati. Dosta sam čitao i istraživanja. Ispostavlja se da bez izuzetka, u raznim generacijima i sredinama, dok su u čoporu oni su jači i beskrupolozni i spremni su na sve. Onog trenutku kad su uhapšeni, uplašeni i u beznađu, cvile, kukaju i drukaju “ ispričao nam je kreator serije a onda se i dotakao romantizacije kriminalaca u domaćoj pop kulturi.

– „Kod nas dramaturgija obično počiva na tome da imamo dobre i loše kriminalce, pa onda mi navijamo za dobre, a loši su sa one strane. Ja sam ubeđen da to nema veze sa mozgom, i da znak jednakosti mora da postoji između oba tabora. Zašto je to tako, odnosno zašto mi toliko volimo te priče, bukvalno nemam pojma. Možda su komercijalni razlozi. Možda intelektualna lenjost. Nisam se udubljivao u taj problem, ja sam želeo da iz svoje perspektive pristupim problemu.“

Boban Skerlić je devedesetih režirao film „Do koske“ u kome su se sukobile dve generacije kriminalca sa beogradskog asfalta. Koliko ovi danas liče one od tad i da li se bilo šta promenilo?

– „Kad čitate novine, portale, onda vam je jasnije. Psihopate su uvek psihopate, sociopate su uvek socipate, koljači su uvek koljači. Da li su tehnike drugačije, to se menja. Onaj period  devedesetih, ratne privrede koja je došla u Srbiji, povratnici sa ratišta su doneli neki nivo krvoločnosti. Ali vidim da se i ove nove generacije naslanjaju na njihovu filozofiju bez nekog velikog pardona.“

Serija „Klan“ je dramska priča, sa izmišljenim likovima, tako da ono što nam sledi, kako kaže reditelj, neće biti ekranizacija akcije Sablja, iako po svim najavama, očekuje nas atenatat na premijera kog tumači Tihomir Stanić. Zapitali smo se, da li mu je oduvek bilo na pameti da prati neku vrstu istorisjke crte koja ga inspiriše, ili je možda želeo da promeni tok istorije, kao što je npr. Tarantino to uradio u filmu „Inglorius Basterds“, ali nam je samo zagonetno rekao –  „moraćete prvo da pogledate seriju, a onda da mi postavite to pitanje“.

– „Ova priča nije ekranizacije akcija „Sablja“, ovo je dramska serija koja se bavi određenim mehanizmima. Mi policiju i politički establišment imamo kao neku vrstu kontra radnje u odnosnu na naše glavne junake čiji sunovrat pratimo“.

Za kraj je ostao zagonetan i na to da li su možda stigli komentari i sa one strane zakona do njega, od ekipe koju svesno parodira, ali nam je rekao da ima još mnogo planova, filmskih i televizijskih nakon Klana, ali i da prvo ide na Kosovo, gde će u pozorišu režirati Aristofanovu Lisistratu.