Bobu Dilanu Nobel za književnost

Vrsni liričar nagrađen je „jer je stvorio novi poetski izraz u okvirima tradicije američke pesme”. Sekretarka Švedske akademije Sara Danius izjavila je da se nada da ova institucija neće biti kritikovana zbog svog izbora.

„Vremena se možda menjaju”, kazala je aludirajući na Dilanov stih „The times they are a’changing”. „Naravno da Dilan ovu nagradu zaslužuje – zato je i dobio. On je odličan pesnik u tradiciji engleskog jezika. Vrlo originalno se poziva na svoje uzore. On je otelotvorenje tradicije i tokom 54 godine stalno je bio na vrhuncu, iznova izmišljajući svoja nova lica”, kazala je Danius.

Ona je istakla da njihov izbor može za neke biti čudan ali i da se njegove pesme mogu uporediti sa delom antičkih pisaca Homera i Sapfo. „Ako pogledate unazad, otkrićete Homera i Sapfo. Oni su stvarali poetske tekstove koje je trebalo slušati, izvoditi, često uz pratnju nekog muzičkog instrumenta, a tako je i sa Bobom Dilanom.

I danas čitamo Homera i Sapfo i uživamo u njihovoj poeziji. Jedna stvar vezana za Dilana je da on može i treba i da se čita. On je odličan pesnik u duhu velike engleske tradicije”, objasnila je sekretarka. Kako je saopštio žiri koji je činilo 18 članova Švedske akademije Dilanovi albumi „bave se temama društvenog stanja, religije, politike i ljubavi”. Iako je Dilan najpoznatiji kao muzičar, žiri ističe i da njegovi stihovi imaju i svoja književna izdanja, te da je objavio i eksperimentalno delo „Tarantula” (1971) i zbirku „Pisanje i crteži” („Writings and Drawings”, 1973), kao i autobiografiju „Hronike”, koja se bavi „njegovim sećanjima na rane godine u NJujorku i daje deliće njegova života u centru pop kulture”. Vest da je Dilan postao nobelovac za mnoge je bila šok dok su drugi za to već godinama verno navijali. Komentari na društvenim mrežama idu od toga da je reč o svojevrsnom majstoru jezika do toga da žiri čine nostalgični ostareli hipici.

Ipak, veze Dilana i književnosti su brojne. Pre svega kantautor rođen kao Robert Alen Cimerman svoje umetničko ime Dilan pozajmio je od slavnog pesnika Dilana Tomasa. NJegovi muzika podjednako duguje njegovim književnim koliko i njegovim muzičkim precima i uzorima (Arturu Rembou, modernisima, bitnicima). Osim toga, njegov uticaj na gotovo sve vrste umetnosti je nesporan i to i izvan granica Sjedinjenih Američkih Država. Pevač, tekstopisac i muzičar koji svira nekoliko instrumenata objavio je desetine albuma poput: „The Freewheelin’ Bob Dylan”, „Highway 61 Revisited“, „Blood on the Tracks”, „Blonde on Blonde” čij je uticaj na pop kulturu nemerljiv. NJegova pesma „Like a Rolling Stone“ od svog nastanka ima status mita, i predstavlja simbol mora promena u američkoj muzici.

259. Amerikanac-nobelovac

Dilan je prvi Amerikanac koji je osvojio nagradu za književnost još od 1993. kada je laureat bila Toni Morison. On je ujedno i 259. Amerikanac-nobelovac.

Pobeda navijača

Iako su nominacije za Nobelovu nagradu za književnost tajne, i ne objavljuju se do pet decenija nakon izbora, ime Boba Dilana se već godinama nalazi među kandidatima za ovo priznanje. Čak je slavni muzičar zbog ovoga često bio predmeta šala. Zanimljivo je da je ovaj put pred samu objavu Dilan bio među prvih deset autora sa najmanjom kvotom i najvećim šansama. Ali kao i ranije, i najveći prognozeri su ovu situaciju objašnjavali željom njegovih obožavalaca da se to konačno dogodi.

„To su ljudi koji zaista veruju da ako dovoljno dugo budu podržavali svoje kandidate da će oni na kraju zaista i dobiti nagradu. To može objasniti ceo pokret oko Boba Dilana, koji svake godine bude visoko pozicioniran na našoj listi. Možda su to samo njegovi verni fanovi koji sanjaju da je tako nešto moguće, kao nedavno navijači Lester sitija, mada svi znamo kako se to završilo”, rekao je pre samo nekoliko dana potparol Ledbrokesa Aleks Donohju.
Zanimljivo je da je pre pet godina, po kvotama ove kladionice Dilan imao daleko veće šanse, budući da je bio četvrti.

„Mr. Tambourine Man” i „Hronike” na srpskom

Stihove Boba Dilana kod nas je objavila izdavačka kuća Mediterran Publishing pod nazivom „Mr. Tambourine Man” u prevodu i prepevu Dejana Markovića. S druge strane, Dilanove „Hronike” u kojima se na svoj način muzičar dotiče sopstvenog života izašle su u izdanju Geopoetike.

Tagore prvi kantautor

Ne vest da je Bob Dilan prvi kantautor koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost pojavili su se i komentari da je to zapravo bio Rabindrant Tagore. Indijski pesnik sam je za mnoge svoje pesme komponovao muziku, i one se pevaju poput narodnih svuda gde se govori bengalskim jezikom, a njime govori više od 50 miliona ljudi. Čak je napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana).

Američki Orfej

Najprestižnija nagrada za književnost pripala Bobu Dilanu „jer je stvorio novi poetski izraz u okvirima tradicije američkog pesništva”.

Iako je za mnoge čudno da je Dilan uopšte i bio nominovan za ovo priznanje, objašnjenja zašto je jednom od najpopularnijih predstavniku američkog folk-roka pripala Nobelova nagrada zapravo su brojna. Pre svega, svake godine Švedska akademija pomera granice književnosti nagrađujući autore koji ne pišu, kako bi se možda očekivalo, isključivo romane, prozu ili poeziju u klasičnom smislu tih formi. Već više puta Nobelova nagrada pripala je publicistima, novinarima, hroničarima, piscima memoara… Osim toga, književnost ne mora uvek da ima veze sa čitanjem ili čak sa objavljivanjem tekstova (u kakvoj god formi) između tvrdih korica. Pa zar nije još 1953. godine Vinston Čerčil nagrađen istim priznanjem za „za umešnost u iznošenju istorijskih i bibliografskih opisa kao i za briljantno govorničko umeće koje je koristio u odbrani uzvišenih ljudskih vrednosti“.

Čak ni to što Dilanovi stihovi imaju potpuno drugačiju dimenziju dok se slušaju u odnosu na njihovo čitanje bez muzičke pratnje, nije nešto neobično za Švedsku akademiju, budući da je Nobel dodeljivan dramskim piscima čija dela često imaju drugačiji smisao kada se izvode na sceni u odnosu na ono što stoji na papiru. I sekretarka Akademije Sara Danius istakla je da su antički pesnici Homer i Sapfo pisali poeziju za izvođenje uz neki instrument a ne za čitanje. U tom smislu nije ni čudno što Dilana često nazivaju američkim Orfejem, poredeći njegovu gitaru sa drevnom lirom. Takođe, u Dilanovim stihovima mogu se prepoznati brojni slavni preci, ne samo muzički već i književni, pre svega u vidu Artura Remboa, ali i pesnika moderne i američkih bitnika.

Za život Bob Dilana vezani su brojni mitovi i legende, čiji je tvoraca velikim delom i sam pevač. Muzičar koji je tokom 60-ih godina nadahnuo čitavu generaciju da pišu refleksivne, ispovedene ali i društveno-angažovane tekstove uporno izbegava kontak s javnošću i retko daje intervju, uspešno čuvajući svoju privatnost. Često je čak pokušavao da zbuni i zavede sve one koji su za njim tragali, dezinformacijama i lažima. Brojne biografije pokušavaju da uhvate barem delić veličine kakava je zapravo mistični Bob Dilan, a možda mu se najviše približila filmska priča „Nisam tu” Tod Hejnsa koji kroz nekoliko epizoda i glumaca pokušava da prikaže barem neke od faza i lica ovog umetnika. Da je ova rubrika nedovoljno velika da u nju stanu sve informacije o Dilanovom životu govori i njegova izjava „da je on više zaboravio, nego što je većina ljudi proživela”.