Bogata izložbena delatnost

Ovo je učinjeno svođenjem bilansa onoga što je urađeno u ovoj ustanovi tokom protekle godine, gde značajnu stavku zauzima i renovirani prostor Galerije fresaka koji je premijerno predstavljen sinoć svečanim otvaranjem studijske izložbe „Studenica – osam vekova slikarstva“ autora Bojana Popovića. Pored rekordne posete izložbe „Paja Jovanović – Paul Jovanowitch“, kao i izložbe „100 godina srpske umetnosti. Umetnost u Srbiji 1850 – 1950. Remek dela Narodnog muzeja“ koja je u prilagođenom obimu gostovala i u nacionalnom umetničkom muzeju u Bukureštu pod naslovom „Vek srpske umetnosti“, Tatjana Cvjetićanin direktorka Narodnog muzeja u Beogradu ukazala je i na nedavno završenu izložbu „Srbija – sveto tle evropske kulture“ u Rudarskoj kapeli Femero u Francuskoj, kao i aktuelnu postavku izložbe „Srbija zemlja fresaka“ u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Među značajnim aktivnostima Muzeja, juče su spomenute i naučno – stručna obrada zbirki i dokumentarne građe i izrada kataloga zbirki, učešće na međunarodnim kongresima, publikovanje naučnih radova, bogata izložbena delatnost o čemu svedoči 15 izložbi i 18 muzejskih izdanja, kao i učešće u realizaciji mnogobrojnih međunarodnih i međumuzejskih projekata. Takođe, nastavljen je i rad na važnim arheološkim projektima Šalitrena pećina, Belovode, Pločnik, Kale Krševica Dijana, Ritopek, Brestovik i Babušnica, a Muzej može da se podiči i velikim brojem pozajmljenih dela (ukupno 146) za potrebe izlaganja drugim institucijama kulture u zemlji i inostranstvu.

Zahvalnice Narodnog muzeja

Svim institucijama i ličnostima koji su pomogli Narodni muzej u ostvarivanju njegovih programa i aktivnosti, juče su dodeljene i zahvalnice ove ustanove među kojima su posebno istaknuti darodavci – Ekatarina Ristivojev, Radmila Đermanović, Predrag Caranović, Jelena Matić, Milica Stojanović, Renee Wathier, Vladimir Veljašević, David Noris i Vladislav Ribnikar, Miodrag Radulovački, Rade i Nada Merkuš.

Prilagođavanje novom modelu

Na pitanje kako komentariše novi koncept rekonstrukcije Narodnog Muzeja, direktorka ove institucije Tatjana Cvjetićanin izjavila je juče da se sa projektom rekonstrukcije Narodnog muzeja krenulo počev od toga da uslovi nisu dobri, da zgrada mora da se radi i da ona nije dovoljna. „To je ono što je nas vodilo – rekonstrukcija ove zgrade uz još jedan prostor u kome bi se dešavale one stvari za koje nema dovoljno prostora, a to je pre svega naš konzervatorski rad i rad naših laboratorija, privremene radionice i ostale stručne službe koje ne mogu da budu u ovoj zgradi. Potpuno drugi koncept je sada u pitanju i mi moramo da se zaustavimo, rekla je Cvjetićanin pojasnivši da je potrebno prilagoditi zahteve i potrebe Muzeja na samo jedan objekat. „To je ono što je sada novi model i pravac“, ukazala je ona rekavši još da je Vlada, kao i ministarstvo kulture prihvatilo onomad prethodni koncept, ali i da ona ima pravo da ga promeni.

„Promenila ga je i sada idemo ka tome da znamo dve stvari sigurno – 2012. godina jedna zgrada“.