Bogata muzika ovog prostora

Ne bih nikako voleo da se protumači kao ‘evo pokupili smo najbolje i najinteresantnije’. Muzika je toliko bogata na ovom prostoru da možemo da pravimo bezbroj sezona sa uvek novim, vrednim imenima i tako će i da bude. Prosto ne želimo da unutar jednog serijala potrošimo potrošimo sve ono što je najvrednije u muzici Balkana, kaže u razgovoru za Danas Nebojša Grabež, novinar Aljazeera Balkans i autor serijala Ritam Balkana čija treća sezona je upravo počela da se emituje na ovom kanalu. 

* Čija je ideja bila da pokrenete ovakvu emisiju?

– Bilo bi suviše arogantno da govorim da je to bila moja ideja. Naime, koliko god to izgledalo neuobičajeno za jedan news kanal kao što je Aljazeera u njenoj svetskoj mreži je već postojala muzička emisija koja je na specifičan dokumentaristički način analizirala ono što se dešava u muzici i oko nje u širem društvenom smislu. Na Aljazeera english su išla dva serijala ‘Next music station’ i ‘Playlist’, tako da je onda to prilično otvorilo vrata i za novu članicu Aldžazirine mreže Balkans da razmišljamo u tom pravcu. Prvenstveno je to bila ideja našeg direktora Edhema Foče, koji je pratio moj rad ranije i pitao me da li bih ja voleo tako nešto da radim. Tu smo se našli na istim talasima: velika ljubav za muziku, ljudi koji vole muziku znaju kolika je to opsesija, koliko ona može čoveka da okupira i koliko mu znači. Naša zajednička ideja je bila da je ovom prostoru neophodan format i sadržaj kakav ima Ritam Balkana. Muzike je, u ovim vremenima, kada je politika progutala sve, pa i naše lične živote i naša najintimnija interesovanja, sve manje u medijima.

* Gledajući prethodne sezone serijala činilo mi se da ste uspešno uspeli da izbegnete patetiku i jugonostalgiju. Govorili ste jezikom muzike, kako ste u tome uspeli?

– Mislim da je patetika veoma štetna u svakom stvaralaštvu, ruinira realnost, objektivnost. Često se pojedine izjave koje se tiču nekog sadržaja koji budi dublju emociju mogu preplitati sa tom patetikom. U sebi imam veliki otpor prema patetici. Mislim da mi je to i olakšalo čitavu priču, da ne padam u zamke koje mogu da pokvare opštu sliku. Moram da kažem da svi moji sagovornici sa kojima sam radio, a u prethodne dve sezone ih je bilo veoma mnogo, prosto takvi ljudi, takav im je muzički izraz, u svemu što su radili ili rade, nema patetike.

* Možete li da se prisetite koga ste sve ugostili u prethodne dve sezone?

– Dobro se sećam prve emisije, ona je nekako ta ideja vodilja. Ovde smo radili tradiciju muzike u Srbiji, krenulo je od grupe Hazari, preko legendarnih Elipsa i Zorana Simjanovića i tada mlade grupe u nastajanju Naked. Ta emisija je nekako otvorila sva druga vrata sa dobrim prijemom, a i sa svojim dobrim kritikama. Posle toga je bilo sve lakše, nekako su se i ljudi lakše odazivali. Prosto muzičari imaju potrebu da se čuje to što oni stvaraju, ali nije loše da se čuje i malo šire: na koji način su njihovi pogledi uticali da taj proizvod bude upravo takav, kakvi su oni ljudi, kakvi su njihovi problemi, muke i sve ostalo što bavljenje muzikom nosi. U serijal su dolazili poznati velikani našeg domaćeg rokenrola i tradicionalne muzike. Pokušavali smo da napravimo tu kopču tradicije i novoga. Tu su bili Vlatko Stefanovski, Džiboni, TBF, Dječaci, Dubioza Kolektiv, Zoster, Letu štuke, Lačni Franc, Foltin, Braća i otac Tavitijan.

* Kako se prema vašem mišljenju na Balkan u muzičkom smislu gleda u ostatku sveta?

– Mislim da postoje dva kriterijuma spoznaje i iznalaženja odgovora na to pitanje. Jedan je marketinški i medijska prisutnost u tradicionalnim, etabliranim medijima i postoji nešto što je naša nova realnost. To je internet i slobodna volja pojedinca da odabere svog favorita. Rekao bih da ne možemo da vagamo ko je tu popularniji, ko je ostavio veći trag van ovih naših balkanskih granica. Ali, evo Laibach, koji se pojavljuje u trećem serijalu, ima neverovatan broj fanova svuda po svetu. Imamo situaciju da jedan norveški reditelj Morten Trevik, koji je veliki fan Laibacha, dolazi i pokušava da uspostavi komunikaciju sa ljudima u Ljubljani da im napravi spot, a potom da napravi film o njima u zemlji medijskog spektakla kao što je Severna Koreja. Praktično Laibach je jedini svetski bend koji je ušao na tu teritoriju i imao nastup u toj zemlji. To je svetski događaj.

* Šta sve publika može da očekuje u trećem serijalu Ritma Balkana?

– Posle emisije o Laibachu, videćemo kako je bilo na prvom zajedničkom koncertu dvojice vrhunskih džezera koji se poznaju od rođenja, čiji su životi toliko identični, njihova sličnost je potpuno neverovatna: Matija Dedić, sin Arsena Dedića i Gabi Novak, i Vasila Hadžimanova, sina Zafira Hadžimanova i Senke Veletanlić. Njih dvojica su održali prvi zajednički koncert na Liburnia džez festivalu u Opatiji. Aljazeera je to jedina snimila, napravila je tom prilikom priču i taj materijal je potpuno božanstven. Ta njihova svirka je toliko upečatljiva, snažna i veličanstvena da sam imao utisak da oni sviraju otkad se znaju, a tad su bukvalno seli zajedno za klavir, pogledali su se i svirali su naravno sa muzičarima iz njihovih bendova u Hrvatskoj i Srbiji. To je bilo fenomenalno. Takođe donosimo predivnu priču iz Crne Gore o sjajnim momcima iz grupe Who See i njihovoj neverovatnoj regionalnoj popularnosti. Istovremeno tu je i priča o muzičkom, kulturnom i zabavnom opredeljenju i radu grupe The books of knjige koji su svoje muzičko stvaralaštvo proširili na mnoge medije i neke druge oblike izražavanja, ali njihova poruka i način komunikacije i sagledavanja društvenih problema i zbivanja je zaista autentičan i vrlo specifičan sa predivnom dozom humora.

* Na Balkanu je izgleda teško povući crtu između tradicionalnog i novog…

– Iz Slovenije osim Laibacha u ovom serijalu smo snimili Manjifika sa svojom neverovatnom pričom i duhom juga Balkana koji je dostigao neverovatnu popularnost na samom njegovom severu. Jednu briljantnu pesmu ‘Pukni zoro’ za koju su svi mislili da je tradicionalna napisao je Manjifiko za potrebe filma. Prvo je ušla u kafanu i tu je naravno dobila svoju ‘pravu verifikaciju’. U Hrvatskoj smo radili i priče sa Hladnim pivom, Darkom Rundekom i njegovim Cargo triom. Tu je i novi bend Škrtice sa frontmenom Canetom koji su formirali članovi Partibrejkersa, Velikog prezira, Jarbola, Straight Mickey And The Boyz. Jedan novi izraz, jedna nova energija, sveža krv na rokenrol tržištu iskusnih i mladih autora i izvođača. Tu je i emisija o romskoj muzici gde imamo spoj onog autentičnog iz mahale u Boru: ljudi koji su odrasli u toj atmosferi gde muzika živi i dan i noć, gde se igra i peva, preko grupe Kal koja je tu istu muziku modifikovala na jedan potpuno poseban način i ponudila, do grupe Bari Matango, do bluza na ovdašnjim prostorima u Beogradu i Novom Sadu. Pokušali smo da uđemo u razne žanrove. Nadam se da nisam nekoga preskočio. Bilo bi nepravedno. Grupa Smak je već otvorila ovaj serijal: Radomir Mihajlović Točak, Boris Aranđelović, pevač ove grupe, dao je, kako su mi rekli smakovci, poslednji intervju i ubrzo posle toga je nažalost otišao.

Dvojac

– Ovaj serijal realizuje dvojac Nenad Barbul, snimatelj i montažer, i ja. Mi smo smo ta ekipa koja putuje po regionu i snima i predstavlja gledaocima ono što mogu da vide u emisiji.

Termini

Premijerno se emisija emituje četvrtkom 21.30, potom sledi nekoliko repriza u različitim terminima. Sve emisije svih sezona mogu se pogledati na Jutjub kanalu Aljazeera Balkans kao i na veb portalu ove kuće.