Šabačko pozorište po četvrti put domaćin je najboljih predstava u jednoj kalendarskoj godini, a tokom trajanja Festivala Pozorišno proleće ovde je praktično centar teatarskog života Srbije.
Očekuje se oko stotinu gostiju, reditelja, glumaca, kritičara, kulturnih poslenika, što je za sadašnje prilike u kulturnom životu zaista impresivan skup. Milena Minja Bogavac na čelu Šabačkog pozorišta je gotovo godinu dana, i nedavno je i zvanično izabrana na tu funkciju, na sednici Gradske skupštine. Ona ističe da će Šabačko pozorište kao i sam grad dostojno reprezentovati Šabac kao centar kulture.
– Za sam Festival pored kvalitetnih predstava predviđen je i bogat prateći program. Pred sam početak festivala, u 19 sati, na Gradskom trgu priređuje se atraktivan plesni program, a na velikim panoima predstaviće se i sama retrospektiva Festivala. Tradicionalna javna čitanja najboljih tekstova za Sterijino pozorje organizovaće se u svim kulturnim ustanovama Šapca: Kulturnom centru, Biblioteci šabačkoj, Narodnom muzeju, Međuopštinskom arhivu…
Kao jedno od okosnica delovanja pozorišta pod radnim nazivom lokalpatriotizma, u petak, 12. aprila, u pozorišnoj pričaonici gost će biti Mira Banjac. Scena Lasta otvorena je za mlade, sa koncertima, radionicama, i drugim sadržajima, jer ulažemo u mladu publiku koja treba da nas nasledi. Pred samu dodelu nagrada na velikom platnu prikazaće se i film Četvrto proleće, koji je sniman tokom Festival – ukazuje Milena Bogavac.
* Šabac je kao grad kulture – pored ostalog izdvaja sedam odsto iz budžeta za kulturu – otvoren za stvaraoce i kulturne poslenike iz drugih sredina. Zbog čega ste se opredelili da dođete na čelo jednog pozorišta u unutrašnjosti, sad već kao jedna od najmlađih dobitnica vrlo prestižne Sterijine nagrade?
– Znala sam za Šabačko pozorište, i to kao za najuglednije pozorište u Srbiji južno od Save i Dunava. Znala sam da je u pitanju sjajan glumački ansambl, čuven najpre po svojim saradnjama sa Kokanom Mladenovićem, Nikitom Milivojevićem i drugim poznatim pa i svetski priznatim rediteljima, čije se predstave ovde igraju godinama, a koje – po pravilu – imaju mnogo uspeha na festivalima. Znala sam da je Šabac specifična sredina, da Šapčani na izborima glasaju drugačije od ostalih u Srbiji i da su vrlo ponosni na svoj kulturni identitet. To su bili razlozi iz kojih sam pomislila da ćemo se jedni drugima dopasti. Vezuje nas neki kontraški mentalitet. Takođe, Šabac je izrazito urbana sredina, što se ne može baš reći za druge velike gradove. Mali Pariz može ponosno da održi lekciju iz urbanosti svim gradovima slične veličine, kao i nekim mnogo većim. Svoje delovanje posebno sam usmerila na mlade, na one koji dolaze, kao i na otvaranje pozorišta za sredinu, za grad. Samo „Šabačko pozorište“ ima četrdesetak zaposlenih, a glumački ansambl ima 13 članova. Za nove programe izdvaja se pet miliona dinara godišnje. S obzirom na mogućnosti i da nema novca za velike ansambl predstave, pripremićemo više premijera sa manjim brojem glumaca. Naravno, čuvamo i tradiciju, a pored ostalog s ponosom ističem da je čuvena „Ćelava pevačica“ Ežena Joneska već 25 godina na repertoaru. Dobra kulturna politika grada hrabri sve one koji imaju viziju i pruža im šansu da to ostvare. S obzirom da sam dosta prisutna na javnoj i kulturnoj sceni, naravno i zbog toga što kritikujem institucije, onda je ovo prilika da sve što pričam i ostvarim. Ova funkcija traži celu ličnost, jer pozorište živi sa svojom sredinom koja traži i rezultate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
