Bojan Dimitrijević: Znam da možda igram za najslabiji tim i da ćemo gubiti, ali mislim da je važno biti tamo gde ti srce govori da budeš

Za portal Nova.rs, Bojan Dimitrijević je govorio o tome ko je danas spreman da umre za prave vrednosti, poput Sokrata, šta je nehumani kapitalizam učinio i kolika je cena podignutog glasa.

– Vrednost ovog komada je u tome što je pisac uspeo da pronađe vezu između vremena u kojem je živeo i umro Sokrat i današnjeg pojedinca, koji stalno preispituje vrednosti i činjenice i kritički se osvrće na društvo oko sebe. Ućutknjivanje i kultura otkazivanja, koju živimo danas, počela je eto tada – kaže Dimitrijević ističući da lik koji tumači prevazilazi svakog glumca, te da je bilo izuzetno izazovno spremati ulogu.

Kako piše Nova, kada pogleda ljude i trenutak u kojem živimo, vidi posledice industrijalizacije i to kako je nehumani kapitalizam doveo do sloma svih drugih ideologija, a ignorisanje svega što te remeti postala je suština održivosti, objašnjava Dimitrijević.

– Ne znam kako da promenimo sistem koji je toliko metastazirao i vuče nas u propast. Žrtvujemo zemlju, sve prirodne vrednosti, zato što smo to učinili sa ljudskim vrednostima pre toga. Istina je da postoji veliki broj ljudi koji pokušava da se odupre toj letargiji i žrtvi, ali pitanje je šta može više da se promeni.

Bojan je zajedno sa suprugom, takođe glumicom i koleginicom iz ovog komada, Jelenom Stupljanin često na ulici i uz one koji se bore protiv sistema, te pitamo koja je cena toga i na koji način i u ovom vremenu pronalaze razlog i poentu borbe.

– Jelena i ja smo odavno preispitali sebe i jedno drugo. Dajemo podršku jedno drugom vezano za svako naše aktivističko-društveno zalaganje. Posledice i otkazivanja o kojima sam govorio otežavaju i komplikuju stvari.

Bitno je odlučiti da li ćeš biti konformista do kraja i gledati da prođeš kroz život u zoni bezbednosti u kojem će ti život proći kao u nekom toplom snu ili utrobi naših majki, ili želiš da budno podneseš breme koje istorija donosi svakome ko se kritički osvrće i bavi fenomenima i društvom u kojem živi.

Mislim da smo došli do toga da je veoma važno na kojoj je strani čovek. Znam da možda igram za najslabiji tim i znam da ćemo gubiti, biti poslednji na tabeli, ali mislim da je jako važno biti tamo gde ti tvoj intelekt, srce i intuicija govore da treba da budeš. Svako od nas je poseban i drugačiji i ne bih mogao da opstanem i da postojim u nekim drugim vrednosnim sistemima.

Dok pričamo o krahu demokratije, pominjemo i aktuelnu situaciju sa „Rio Tintom“.

– Sve što se dešava sa „Riom Tintom“ je jedna zakulisna politička igra sa narodom. Ako u jednoj zemlji u kojoj ima određeni broj glasača koji bi trebalo da glasaju za ili protiv, preuzmete sve poluge moći, medije i kontrolu institucija, manipulišete tim narodom, možete u sve da ih ubedite. Čak i da je super imati rudnik koji će zagaditi najplodnije tle. Živimo doba lažnih vesti, spinova, politika je postala marketing i ko ima veći pristup medijima, ima dominaciju. Naravno da ćemo se boriti.

Voleo bih da sam spreman da kažem da bih i život dao za tu borbu. Ali, bojim se da sam i ja suviše sebičan za tako nešto, ali da ću učiniti sve što je u mojoj moći – hoću. Na strani sam ljudi kojima pripadam, a to su oni koji veruju da je to jedan katastrofalan projekat čije posledice nikada ne bismo mogli da rešimo. Već živimo u ekološki razorenoj zemlji i dok ne rešimo sve probleme i ne dođemo na jedan normalan nivo, ne možemo o tome da govorimo.

Moramo da dođemo do toga da ne dišemo najzagađeniji vazduh, da nam je voda koju pijemo ispravna, da nas ne truju deponije, da nemamo otrovane reke… Da smo na tom nivou, imali bismo poveranja u naše institucije i mogli bismo da ih čujemo šta imaju da kažu. Međutim, nemamo. Ta borba će se nastaviti i nadam se da ćemo nekako uspeti da pobedimo.

Nastavak intervjua pronađite na nova.rs.