Bojan Slačala, Artan Lili za Danas: „I dalje sam tvrdoglavi magarac koji veruje u bolju budućnost“

Za početak, čestitke na rasprodatom koncertu. Kakav je osećaj i šta vam to govori o vašem desetogodišnjem radu?

„Budući da jubilarna turneja nosi naziv “10 godina teškog andergraunda” to je zaista najbolja nagrada za uloženi trud. Čim je objavljeno da je koncert rasprodat 15 dana ranije, odmah je zavladala euforična stihija zašto nema drugog koncerta. Sudeći po interesovanju, mogli smo da sviramo i 3 koncerta u Amerikani, ali ipak želimo da zadržimo neku vrstu intime, na nivou jednog koncerta. Snimaćemo sve i na kraju podeliti radost sa svima.“

Za ovih 10 godina, muzika se poprilično menjala, pogotovo ona koju slušaju „cool kids“. Samim tim i vi ste menjali zvuk. Koliko je to do vas i i koliko je izlazila iz vas ta promena, a koliko ste pratili ono što se dešava i što publika želi?

„Pazi, mi smo ta kul deca. Vrlo smo radoznali, ali ne i glupi. Kao i obično, uvek radimo ono što volimo, onako kako mi želimo. Ostali smo svoji – zato je sve OK.“

U jednom od poslednjih singlova kažete „budi rokenrol posle rokenrola“.  Šta ostaje posle rokenrola, kakav zvuk, kakve vrednosti?

„Vi znate da naša muzika sadrži i buku i poruku. Nema tu praznoglavosti i šupljih misli. Ne ostavljamo smog za sobom kao termoelektrane ovih dana u Beogradu. Trudimo se udahnuti nadu ljudima, jedan optimistični zanos. To je sve. To je ujedno i najbolje što možete da smislite i uradite za zajednicu.“

U tekstovima se bavite unutrašnjim stanijima mladog čoveka danas, privatnim problemima, ali i društvenim situacijama koje su svima poznate oko nas. Kako znate kojom temom želite da se bavite i šta vas najviše tišti? Da li postoje neke teme koje vas ne dotiču i ne zanimaju?

„Omražene su mi teme kojima se poklanja vreme na dnevnom nivou. Poput politike. Kao, šta rade oni kojima smo dali šansu da rade. Kradu. I mi znamo da kradu i to nas zabavlja. To su bolesne centrifuge za ispiranje mozgova. Beskrajni nizovi nevažnih imena koja se po ceo dan vrte u krug. Da zaključimo – bljuzgu treba dodatno obesmisliti.“

Deset godina kasnije, šta bi bilo da ste odustali od svog sna?

„Ničeg od ovog ne bi bilo. I dalje sam tvrdoglavi magarac kad se radi o veri u bolju budućnost. I dalje mislim da možemo napraviti lepši svet za sve.“

U jednom intervjuu si se kroz šalu uporedio sa Bregom, zbog svog rada iz drugog plana. Da li možeš sebe da zamisliš u takvom nekom muzičkom razvijanju ili preokretu nakon alternative? Ili ipak postoje neke granice koje se ne prelaze?

„Stilski ne, planski da.“

Šta nas sve očekuje u subotu u Domu Omladine? Šta će biti sa onima koji su zakasnili da kupe kartu?

„Znaš kako, biće još koncerata, nije poslednji. Sve je lepše što se duže čeka.“

Kad nas očekuje vaša nova muzika, i kako vas je generalno inspirisalo ovo nešto tmurnije vreme koje smo živeli prethodnih par godina?

Uporno radimo na novim singlovima. Nije lako izboriti se sa finansijama za rad koje uporno nedostaju a mi krpimo sve sami kako znamo i umemo. Zato sve uvek malo kasni. Ali valjda će se jednom pojaviti dostojan mecena da nas reši produkcionih muka za sva vremena.

I na kraju, šta će biti ako posle ovog koncerta stanete tu?

„Druže, to se neće desiti.“