Bojan Suđić: Najteže je izabrati – na šta ne otići!

Redovni je profesor i šef-dirigent Simfonijskog orkestra FMU u Beogradu.

Od samog početka njegov rad odlikovali su izuzetna širina i raznovrsnost repertoara horske, simfonijske i scenske muzike, te odista izvanredna postignuća u svim ovim oblastima i brojna priznanja – počev od prve nagrade na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika u Zagrebu 1989, preko najznačajnijih profesionalnih priznanja u domaćoj muzici: nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora, godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika, nagrade Grada Beograda, Zlatnog beočuga, godišnje nagrade časopisa Muzika klasika, Vukove i drugih. Intenzivno nastupa na domaćim i inostranim scenama u raskošnoj paleti repertoara.

Kritika u vezi sa maestrom Suđićem ističe spoj izrazite muzikalnosti i prefinjenog, autoritativnog i preciznog dirigentskog gesta, naglašavajući da ga krase još i erudicija u poznavanju obimne literature, kao i odgovoran odnos prema partituri, solistima i ansamblu sa kojim radi.

O njemu se takođe govori kao o prirodnom talentu izuzetnog stila i sa jednom od najlepših dirigentskih tehnika u današnjici. Maestro Bojan Suđić, od ovog oktobra nalazi se na čelu Beogradskih muzičkih svečanosti, kao umetnički direktor.

* Nalazite se čelu našeg najuglednijeg domaćeg festivala klasične muzike koji je već obeležio prethodnih pola veka u životu Beograda. Kako vam se čini ova vaša nova pozicija na kulturnoj sceni? Koliko je teško i komplikovano voditi ovako ogroman i renomiran festivalski aparat, i to još sa izuzetnom patinom?

– Teško je uopšte i pomisliti da se bilo šta može porediti sa starim dobrim vremenima i koncertima koje smo pre nekoliko decenija iščekivali bezmalo mesecima unapred, kad je Bemus bio jedinstveni kulturni događaj u čitavoj bivšoj državi. Ali, izazov i leži u neophodnosti transformacije Bemusa i njegovog prilagođavanja novom dobu, novoj publici i ubrzanom vremenu. Kako sam se proteklih godina svesrdno zalagao za koncept opstanka i nastavka, umesto predlaganih i pokušavanih marginalizovanja i ukidanja Bemusa, prihvatio sam novu odgovornost sa željom da selekcijom dodatno izdignemo Beograd na mapi kulturnih evropskih centara. Takvu viziju delim sa svojim brojnim kolegama na istom zadatku, pre svega u Odboru Bemusa, CEBEF kao izvršnom producentu i gradskom Sekretarijatu za kulturu. Svaki uspeh će stoga biti zajednički, a verujem da će se iskustva iz pripreme ovogodišnjeg festivala veoma pozitivno odraziti na realizaciju idućih.

* Aktuelni Bemusov program vibrira između velikih izvođačkih zvezda i onih nekih možda manjih po komercijalnim efektima, ali svakako pažljivo biranih – ko su vaši favoriti u narednim Bemusovim danima?

– Nužno upadam u stereotip – svaki koncert mi je veoma specifičan i interesantan, i ne bih znao čemu da dam prednost, uključujući čak i one na kojima lično nastupam. Od svega će biti najteže izabrati – na šta ne otići!? Mislim da svaki koncert ima svoju publiku, ali i da ovogodišnji Bemus u celosti može da privuče brojne posetioce na svaki od njih, baš kao nekada…

* Izvesnu kontroverzu svakako budi prisustvo Vanese Mej, koja kao da je neka vrsta „ženskog“ odgovora na prošlogodišnjeg Najdžela Kenedija. Koja je zapravo njena funkcija na festivalu – da privuče novu, mladu, još uvek neopredeljenu publiku klasičnim vrednostima možda?

– Čini se da previđamo da je vreme liturgijskog izvođenja i slušanja koncerata relativno kratko trajalo, i da se danas čitava planeta trudi da uz formiranu, obrazovanu, ali sve malobrojniju publiku, dovede u koncertne dvorane i one kojima Betoven i Mocart nisu bili nerazdvojni deo odrastanja. Velika većina kompozitora i izvođača su oduvek želeli da se nametnu, istaknu i razlikuju od ostalih, neretko veoma napadnim sredstvima, koja su izazivala otpor, gnušanje i proteste u vremenima u kojima su se primenjivala po prvi put – da bi kasnije postala klasika. Vanesa Mej donosi neporecivu atraktivnost i siguran sam da će zbog nje mnogi poslušati i neki od veoma klasičnih programa, na Bemusu ili van njega. Kao što su brojni slušaoci Dip parpla posle njihovog nastupa poželeli da slušaju Mocarta i u izvođenju simfonijskog orkestra… Veliki puritanci zaboravljaju da su se mnoga dela koja danas slušamo sa pobožnošću, prekorno gledajući svakoga ko šušne, premijerno izvodila u barsko-restoranskoj atmosferi. To svakako nije model koji bih voleo da danas vidim, ali takođe nisam pristalica ni muzeja klasike u koji se puštaju samo odabrani. Kad se barijere i prezir otklone, dobijamo nove poklonike najlepše umetnosti, koje sama muzika odmah formira na pravi način. Vanesa Mej spektakularno prevodi jezik klasike na ono što je razumljivo i prihvatljivo današnjim generacijama. A mnogi će posle poželeti da taj jezik savladaju i bez prevodioca.

* Moram da vas pitam i za ponovno upadljivo odsustvo Beogradske filharmonije ovom prilikom, nakon njihovog prošlogodišnjeg povratka na Bemus. Kako je zapravo do toga došlo?

– Već sam u nekoliko navrata izjavio da mi je dugogodišnje odsustvo Beogradske filharmonije sa Bemusa – neobjašnjivo i neverovatno. Sjajno je da su prošle godine ponovo nastupali. Ipak, kako se radi o ansamblu koji svoje nastupe planira godinama unapred, ove godine nisu imali prostora da u svoj kalendar uvrste i nastup na Bemusu, s obzirom da je moj poziv usledio neposredno posle naimenovanja krajem godine i neophodnih prvih kontura izgleda festivala. Nadajmo se da će se na idućem Bemusu ponovo pojaviti, ukoliko uslovi to dozvole.

* Možete li da nam ukažete na neki skriveni dragulj Bemusa koji nikako ne treba propustiti?

– Ukoliko je neki od dragulja ostao skriven, marketing je zatajio… očekujem mnogo od svakog koncerta, od Niu Niua, Duška, Stjepka i LJubiše, Sabora u pet slika, The Queen’s Six, Natali Klajn, Sinkovskog, mladih… od svih!

* Mnogo vokalne muzike ove godine – od kamerne varijante, preko opere i operskih arija do horova? Možda je najdirljiviji onaj budući susret Horova RTS i HRT na završnoj večeri Bemusa?

– Zaista, velike operske zvezde poput Anđele Georgiju i Čarlsa Kastronova nisu nastupale često u zenitu karijere u Beogradu, kao što je to sada slučaj za svečano otvaranje festivala, dok je The Queen’s Six odabran da nastupi u okviru engleskog kraljevskog venčanja, što mnogo govori o njihovom kvalitetu i ugledu. Takođe, veoma mi je bilo važno da 80 godina Hora RTS obeležimo koncertom posebnog značaja, sa najreprezentativnijim i najlepšim mogućim programom i gostima iz Zagreba, u nameri da horsku muziku vratimo i ponovo je podmladimo u našoj sredini. Takođe, da ponosno stanemo na crtu najboljim ruskim horovima koje je Beograd uvek voleo da sluša. O ostalim aspektima ne moram ni da govorim.

* Kažite nam, molim vas, takođe par reči o Bemusovim solistima ove godine – od Duška i LJubiše, preko Klajnove i Sinkovskog, pa sve do pijaniste po imenu Niu Niu?

– Duško Gojković je trubačka legenda u svetu, možda svi i nismo toga svesni u punoj meri. Činjenica je da i u ovim godinama svira vrhunski, i da će ovaj koncert biti sigurno dragocena uspomena mnogima koji su ga znali i voleli od ranije, kao i novim klincima koji ga nisu nikad čuli uživo. I njega i Stjepka Guta, koji je takođe naš veliki trubač svetskog renomea.

Jubileji su prilika da se povežemo sa našom zajedničkom prošlošću i ukažemo veliko poštovanje pojedincima koji su bili veoma prepoznatljivi tokom dugih decenija na našoj muzičkoj sceni, kao što je to slučaj sa LJubišom Jovanovićem tokom 40 godina njegovog trajanja. NJegov koncert obeležavaju i dvojica njegovih kolega, vrhunskih svetskih flautista, koji mu na taj način i lično ukazuju počast.

Niu Niu je pijanista koji je čitav Simfonijski orkestar RTS očarao kad smo zajedno nastupali na festivalu u Šangaju ove godine, i veoma mi je drago da je prihvatio poziv da nastupi na Bemusu. Biće sigurno za mnoge zanimljivo da svoje predrasude o muzičarima sa Istoka preispitaju, slušajući ovog izuzetno rafiniranog i interesantnog umetnika.

Dmitrij Sinkovski je jedan od najvećih svetskih virtuoza na baroknoj violini, kontratenor takođe… ostvarila mi se želja da na Bemusu imamo i vrhunski savremeni barokni zvuk. Violončelistkinja Natali Klajn veoma je prepoznatljivo svetsko ime i zajedno sa odličnim Slovenskim kamernim orkestrom predstavlja klasični stub festivala za sve poznavaoce.

* Konačno, mislite li već sada o idućem Bemusu? Kakvu viziju imate za sledeće izdanje ovog festivala?

– Iako sam u mnogome već izgradio koncept idućeg, sva moja pažnja je trenutno isključivo na ovogodišnjem Bemusu. Svaki sledeći festival će vrednovati stečena iskustva, a time će se i moj koncept upravljati.