INTERVJU Bojana Vunturišević: Hrabra sam kada neko drugi izgovara moje misli i osećanja

Sa dva solo albuma iza sebe, ali i pisanjem pesama za druge pevačice, Vunturišević se sve više izdvaja kao autorka milenijalske generacije koja uspeva da pomiri alternativnu i komercijalnu publiku, ali i napravi skladan presek svih unutrašnjih razmišljanja i stanja moderne žene danas.

Njene pesme se slušaju u masi ljudi, kad je najbolja žurka, ali i kad si sam sa sobom, sa sluškama u ušima. Obe stvari rade podjednako dobro, na svoj način, a mi ćemo se uveriti u jednu ove subote u Domu Omladine, kad će Bojana izaći na binu sa svojim bendom na još jednoj Kontakt Konferenciji.

Pre nego zapeva „Ljubav“, „Daljine“ i „Kese Etikete“, Bojana Vunturišević nam je odgovorila na nekoliko pitanja o dosadašnjim uspesima, ali i o danima koji nam dolaze.

Bojana Vunturišević za Danas:

Za početak, u kakvom te raspoloženju zatiče ovaj mart? Šta radiš, šta ima novo, šta te raduje, šta te rastužuje?

Mart je moj omiljeni mesec. Mesec kada sam se ja rodila, mesec kada sam rodila svoje dete i mesec kada počinje proleće. U taj trideset i jedan dan staje samo hiljadu osmeha i zagrljaja i nema mesta za tugu, jer je ona rezervisana za prethodne mesece.

Ti si neko ko otvoreno priča o tome šta joj je na duši. O problemima u državi, izlaziš na proteste i glasna si u tome. Odakle ti želja, snaga, da li misliš da takvi angažmani mogu da ti škode u karijeri, odnosno da li su ti već škodili?

Verovatno mi je ta moja otvorenost naškodila, ali ne toliko da spreči moju borbu za neko bolje sutra. Od malih nogu sam vaspitavana da postanem politički svesno biće, ali i savesno biće. Moja porodica je bila prva na ulici kada su se dešavale petooktobarske promene, a biti prvi na ulici tada, u malom gradu pored Požarevca, je ogromna hrabrost. Geni su čudo.

Radiš za druge i pišeše tekstove. Kako znaš šta kome daješ, i da li naknadnom pameću misliš da si negde pogrešila? Da li neka pesma od Zoi ili Senide bi bolje legla tebi i obrnuto?

Ne bi mi legla nijedna pesma koju sam napisala mojim koleginicama. „Ljubav“ i „Svemirska ljubav“ su se nalazile u našem „prodajnom folderu“, ali sam vrlo brzo shvatila da su to pesme koje ipak treba da završe na mom albumu. I u tome Slobodan (Veljković Coby) i ja nismo pogrešili.

Koliko se album „Ljubav“zavrteo onako kako si ti htela i želela? Da li su ga ljudi prihvatili kao što je to bio slučaj sa Daljinama?

Prezadovoljna sam reakcijama na poslednji album. Iza mene je puno koncerata, puno susreta sa ljudima koji prate moj rad od samih početaka, ali i sa velikim brojem ljudi koji se tek sada upoznaju sa mnom.

Otvoreno seciras sav svoj unutrašnji svet u pesmama. Da li imas kočnicu i neke granice koje ne smeš da pređeš?

Kada radim muziku za sebe imam granice koje ne prelazim. To me možda malo frustrira, ali ti frustraciju izbrišem onda kada radim pesme za druge izvođače. Tada me ništa nije blam, ništa ne krijem. Hrabra sam kada neko drugi izgovara moje misli i osećanja. Ne dopada mi se to i plan mi je da na trećem albumu srušim te granice, i da prestanem da sebe cenzurišem.

Kako bi izgledala tvoja idealna karijera, odnosno bavljenje muzikom i stvaranje? Da zamislimo da je sve idealno, da postoje uslovi za sve – publika, zemlja, ekonomska konstrukcija…

Ja sam zadovoljna onim što imam trenutno. Možda bih na to sve dodala i malo više rada u pozorištu. To me zaista baš baš ispunjava. Takođe bih se u budućnosti više angažovala oko nove muzike koju bih izvodila ja. Samo me maštanja i rad na trećem albumu čine zadovoljnom i srećnom.

Pre neki dan si na Tviteru napisala – „ne može i trideset devet godina i rođendan i PZE i previše loženja i osmomartovski marš i Josipa Lisac u Domu sindikata i ortakova žurka, čak i ako kući dodješ u 22h“. Ali kako ne može, jer vidiš da može i da si sve to izdržala i uradila. Odakle snaga, odakle energija?

Ne znam odakle snaga i energija, ali sada znam odakle ovaj čmičak (smeh). Godine stvarno čine svoje. Ne mogu živeti kao pre deset, petnaest godina. Umara me to fizički. U fazi sam: može gas, ali ipak taj gas mora da nadvlada i neki mir. Sve više i više volim mir.

U prošlosti si odavala omaže Beti Đorđević, Marini Tucaković, Bebi Dol itd… Ko misliš da je ostao da se citira, tj da zaslužuje da se citira, voli, omažira?

Omaž na albumu je za obe Marine: Marinu Abramović koja prolazi kroz zidove, i za Marinu Tucaković, našu najplodonosniju pesnikinju. U vremenu dok sam stvarala za Svi na pod, u pesmama sam spominjala Vladu Divljana i Terezu Kesoviju. Možda je sad vreme za Gabi Novak i Lepu Brenu, ali njoj sam ipak posvetila detinjstvo. Mnogo je (smeh).

Šta ide posle Ljubavi (i Svemirske ljubavi)?

Posle svega toga idu koreni koji su na istoku naše zemlje.

Kako će izgledati nastup na Kontaktu?

Mislim da će biti fenomenalno. Ipak najviše volim da nastupam u Beogradu. Neka se drugi gradovi ne ljute, ali ovde mi je najlepše. Pogotovo nakon prošlogodišnja dva rasprodata koncerta. Volela bih to da ponovom. Volela bih da DOB bude krcat, kao tada. Malo smo osvežili našu standardnu set listu pesmama koje sam pisala za druge artiste, neću reći koje su to pesme. Izmaštajte. Neka to bude iznenađenje za vaše čitaoce i čitateljke. Ko je video, video je.