„Bolest mladosti“ premijerno u JDP : „Iskrenost jedina „prebacuje rampu“ do publike“

Glumačku postavu komada čine Sanja Marković, Jovana Belović, Petar Benčina, Miodrag Dragičević; Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina.

Reč rediteljke: Ljudi od krvi i mesa

Rediteljka Jovana Tomić kaže da je za nju već naslov Bruknerovog komada poetičan i intrigantan i da autorski tim koji je na njemu radio nije imao cilj da daje odgovore i dijagnoze.

„Postoje stručnjaci za egzaktne procene, a naš je zadatak mnogo delikatniji: da od likova ove drame napravimo ljude od krvi i mesa, sa svim manama i vrlinama. Ne radi se o preseku stanja društva, niti pretendujemo da ovom predstavom obuhvatimo bilo koju „generaciju mladih. Poligon za kreativnost u okviru Bruknerovog teksta su upravo likovi – istakla je Jovana , dodajući da su je oni najviše privukli tekstu .

„Događaji u komadu dolaze iz melodramskog ključa ljubavnih zapleta, ali u predstavi mnogobrojne situacije izlaze iz okvira originalnog konteksta koje je upravo tekst ponudio, jer smo se dugo i temeljno bavili pitanjem ko su ti ljudi. Glumački senzibilitet je u ovom domenu neprocenjiv, jer karakteristike likova vučemo iz sopstvenih primera, iskustava, da bi bili istiniti. Ako smo hrabri, sadržaj koji nudimo u predstavi deo je nas, deo je naše intime, na kraju dana, iskrenost jedina „prebacuje rampu“ do publike – zaključuje Jovana Tomić

Reč dramaturga : Bolest mladosti ima iste simptome, društvo ne nudi stabilnost odrastanju

Dimitrije Kokanov smatra zbog univerzalnosti govora o mladima u Bruknerovom tekstu nije bila potrebna intervencija zarad aktuelizacije drame.

– Tekst je značenjski ustrojen tako da u svim svojim segmentima korespondira sa našim iskustvom mladosti u XXI veku, tačno sto godina od vremena radnje samog komada. Bolest mladosti ima iste simptome ali, da stvar bude poraznija, politički kontekst i društvo su jednako iscrpljeni i izopačeni pa ni sto godina kasnije ne nude stabilnost odrastanju. Nije reč o dnevno političkom određenju nego o fenomenu zapuštanja, nebrige društva za svoju omladinu. A mladi nisu manje značajni subjekti društva. Društvo boli njegova budućnost koja se urušava u sadašnjosti.

U autorskom timu predstave su i scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, a kompozitor je Luka Mejdžor.

Ko je Ferdinand Brukner?  

Ferdinand Brukner je pseudonim nemačkog književnika, dramskog pisca i upravnika pozorišta Teodora Tagera.

Rođen je 26. avgusta 1891. u Sofiji. Muziku i prava je studirao u Beču i Parizu. Na književnoj sceni se pojavio prvo kao pesnik, esejista i autor kratkih priča, ali ubrzo ga interesovanja vode u svet drame i pozorišta. Odmah po dolasku u Berlin osniva berlinski „Renesansni teatar“ čiji je direktor od 1922. do 1927. godine. Kao dramski autor i producent u teatru primenjivao je iskustva tadašnje kinematografije i filmske tehnike, što je doprinelo popularnosti repertoara njegovog pozorišta i Bruknerovih dela.

Na samom početku karijere (1917), kao pesnik je, zajedno sa generacijom koja je obeležena traumama Prvog svetskog rata, bio nošen talasom ekspresionizma, no u njegovim radovima, naročito u pričama (1920) uočava se zaokret ka realizmu. Docnije će u Bruknerovim dramama umesto razočaranja dominirati jasan kritički stav prema društvenoj i političkoj situaciji koja je obeležila tadašnje vreme ne samo u Nemačkoj.

Sa pozicije karakteristične za predstavnike Nove objektivnosti, Brukner ostaje donekle dosledan ekspresionizmu i naturalističkom pristupu temama kojima se bavi, ali nudi i duboku psihološku analizu svojih dramskih junaka i njihove sukobe stavlja u društveni kontekst. Iako je pisao i istorijske komade, upravo će društveni i politički angažman obeležiti najveći i najznačajniji deo Bruknerovog dramskog opusa. Zbog ovog angažmana 1933. godine napušta Berlin, kratko boravi u Parizu a zatim se seli u SAD.

Komad Die Rassen, koji je napisao u emigraciji 1934, potvrđuje Bruknerov antinacistički stav. U Nemačku se vraća 1951. godine i nastavlja da piše drame i filmske scenarije.

Ferdinand Brukner je umro u Berlinu 5. decembra 1958. godine.

Najpoznatije drame: Timon, Elizabeta Engleska (Elisabeth von England), Markiza O. (Die Marquise von O), Drame našega doba (Dramen unserer Zeit). Najčešće izvođena Bruknerova drama je Bolest mladosti (Krankheit der Jugend, 1929). U njoj autor razvija jednu od svojih omiljenih tema, bavi se traumama naraštaja lišenog ideala, mladih ljudi čiji je osećaj beznađa još više naglašen njihovom autodestruktivnošću.

Njegov komad Jelisaveta od Engleske je 1932. godine igran u beogradskom Narodnom pozorištu, a isti tekst, ali kao Elizabeta od Engleske, izveden je 1971. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

.