Borba sa samim sobom u teškim vremenima

Film govori o kolaboraciji katoličke crkve sa komunističkim režimom u periodu osamdesetih godina dvadesetog veka, a unutar zidina teološkog fakulteta, gde dva studenta, u totalitarnoj Čehoslovačkoj, moraju da odluče da li će izabrati lakši način i saradnju, ili će biti podvrgnuti nadzorima tajne policije.

Film „Sluge režima“ je do 17. aprila na programu prvog zajedničkog regionalnog onlajn festivala, koji je udružio četiri filmska festivala: Sarajevo Film Festival (BiH), Festival autorskog filma iz Beograda (Srbija), Zagreb Film Festival (Hrvatska) i Filmski festival Herceg Novi (Crna Gora) .

– Kada se „komunističko vreme“ završilo, imao sam šesnaest godina. Tada nisam razumeo šta se zaista dogodilo, jer kad imaš šesnaest, to ti i nije interesantno – kaže reditelj i dodaje da je mnogo filmova na slične teme već snimljeno. Međutim, ljudi koji su na ovom filmu radili, želeli su da nađu određene specifičnosti, koje su povezane sa stvarnim događajima, poput štrajka radnika koji se odvio osamdesetih godina, ali i da obrade jake moralne dileme poput saradnje sveštenika sa režimom.

– Kolaboracija sa moću, kao i moralne dileme o tome šta je ispravno, a šta nije, u momentima kada misliš da praviš praktične odluke, univerzalne su teme, kao i to da li si dobar ili loš čovek kada napraviš niz malih, loših odluka. To je tema ovog filma – pojašnjava Ostrohovski.

Glavno pitanje u filmu je, kako kaže, kuda te odluke vode.

– Neko može da napravi pet loših odluka i da sve bude okej, ali neko može da napravi jednu i da mu zbog nje život bude uništen. Nije isto. Za mene je to važna tema, jer kad razmišljamo o istoriji, mislimo kako na heroje i tako i na loše momke. Imali smo ličnosti kao što je bio Vaclav Havel, jaka osoba koja je razumela šta se desilo i koja se borila uz nas. Međutim, mene su zanimali obični ljudi koji su morali da prave kompromise, jer sistem od tebe želi male ustupke, kako bi imao dobar život i kako bi sve bilo okej – ukazuje Ostrohovski.

Upitan po koju cenu se dobija „situacija“ da sve bude okej, on kaže da na to pitanje publika treba da odgovori posle gledanja filma, jer on sam nema odgovor.

Povodom trenutne situacije na tom polju, kao i toga da li i danas postoji saradnja između crkve i države, on odgovara potvrdo, da postoji.

– Šezdeset do sedamdeset procenata ljudi u Slovačkoj su zvanično katolici, a katolička crkva je jako moćna. Nije problem u delima katolika, već u tome što je politika veoma zastrašujaća. No, ako se boriš sa crkvom možeš da izgubiš mnogo glasova na izborima – objašnjava on trenutnu međusobnu povezanost institucija, i dodaje da ne želi da razmišlja u kalupima – loša crkva ili loša politika, jer se i u crkvi mogu naći pametni ljudi, ali i loši ljudi.

Ostrohovski je kroz film hteo da prikaže da je i crkva deo društva, pa tako, kao što ljudi idu na posao i zarađuju novac za taj posao, oni i danas strahuju ako misle drugačije.

– Vremena su jako slična, mnogi sveštenici u Slovačkoj misle drugačije, ali moraju da ćute kao i druge velike organizacije. To je zato jer ljudi imaju decu, hipoteke i posao koji ne žele da izgube, pa je sa te strane ovaj film univerzalan – ističe reditelj.

Inače, sam film je rađen u crno-beloj tehnici, što estetski i umetnički dodaje još jedan nivo. Upitan šta je hteo da iskaže bojama, režiser ukazuje da se one ne koriste toliko da bi se dobilo na lepoti, već kako bi se stekao utisak „grozote“. Prema njegovim rečima, crno-bele filmove je jako teško prodati televiziji, jer nisu dovoljno adekvatni za komercijalne svrhe.

– Već duže vreme sam želeo da snimim crno-beli film. To je za autore izazov. Do sada nisam imao adekvatnu temu. Međutim, „Sluge režima“ su se jako dobro uklopile u taj izraz. Tema je bila dobra za crno-beli film, što se pokazalo prilikom posete crkvi. Ljudi tamo imaju crno odelo, a zidovi su beli. To su dominantne boje u prostoru, tako da je ovaj film i prilikom samog snimanja već bio crno-beli. Nije imalo puno razlike, ali ima dosta estetike – ukazuje Ostrohovsko i dodaje da je to takođe olakšalo i samu produkciju. Naime, crno-beli filmovi imaju i istorijsku dimenziju, pa i na taj način komuniciraju sa gledaocima.

– Bila je to umetničko-produkcijska odluka, zato što sam ja i producent, pa moram da razmišljam u kompromisima. U nekom smislu ispalo je jako dobro, ali smo bili uplašeni da film ne dobije distopijski izgled. Mislim da smo našli balans – primećuje Ostrohovski, autor kome „Sluge režima“ nije jedini nagrađivani film. Isto tako, nije ni jedini njegov film koji za inspiraciju ima realne događaje iz prošlosti.

– Uvek je problem sa ovim zemljama, kako u Slovačkoj, tako verovatno i u Srbiji. Ove teme nikada ne bi završile u bioskopima u Slovačkoj. Jeste prošlo 30 godina od komunizma, ali niko ne želi da snimi film o tome. Svi se pitaju da li je prava istorija po sredi, ali za mene to nije važno jer ako želite da saznate istorijske događaje, o tome možete čitati u knjigama ili zapitkivati naučnike. Film je metafora za borbu sa samim sobom u teškim vremenima kada radite nešto neispravno – pojašnjava Ostrohovski i dodaje da u filmu koristi realne priče poput štrajka, sveštenika tajne crkve, jer je u Čehoslovačkoj postojala oficijelna crkva i nezvanična, koja je imala problem sa tajnom policijom. U filmu nije reč o istini unutar crkve u totalitarnom sistemu, već je inspirisan razmišljanjem na tu temu, zaključuje reditelj.

Pandemija neće doneti velike promene evropskoj kinematografiji

Upitan kako pandemija korona virusa utiče na filmske autore, kao i to koliko cela situacija može da potraje, Ostrohovski ukazuje da je dobro pitanje šta će biti posle korone, međutim, pojašnjava, da mi ne znamo kada će to vreme doći.

– Ne znam da li će da se završi ove godine. Ako se to dogodi biće sve dobro, ali ako potraje još koju godinu onda ne znam. Mislim da neće biti velikih promena. Onlajn distribucija će biti jača, jer sada veliki novac ide u taj biznis. Filmovi koje stvaramo za festivale biće jako slični, jer film ima dosta novca iz fondova, pošto je evropska kinematografija adekvatno finansirana. Naravno postoje prednosti i mane u tome, ali je prednost što možemo da stavimo pauzu i shvatimo šta smo radili. Da revidiramo sistem – pojašnjava reditelj i producent Ivan Ostrohovski.