Foto: WikipediaU subotu su završeni „Borini književni dani“ (21. – 23. mart) pod pokroviteljstvom i u organizaciji Grada Vranja.
Istog dana počela je 53. „Borina nedelja“ (23. – 28. mart) u organizaciji Književne zajednice „Bora Stanković“ i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja.
Obe manifestacije posvećene su Borisavu Stankoviću, velikanu srpskog književnog realizma, rođenom Vranjancu. Prvi govore o „značajnoj kulturnoj manifestaciji za grad u novoj formi“, drugi ukazuju na „teror bahatosti, primitivizma i neukosti“.
Paralelne manifestacije održavaju se unazad više godina, od kad je gradska vlast i pre koalicije oko SNS, želela da razbije neku vrstu monopola koju je na organizaciju „Borine nedelje“ imala Književna zajednica sa imenom pisca i njen rukovodilac književnik Miroslav Cera Mihailović.
Nadležnima iz grada, zasmetalo je Mihailovićev višegodišnji „monopol“ – on je samouvereno rukovodio manifestacijom koja je bila finansirana iz gradskog budžeta, a da gradska uprava nije imala uvida u programske sadržaje i transparentnost trošenja izdvojenih sredstava.
Usledio je raskol koji je svojim sudskim epilogom Mihailoviću dao i autorsko pravo na „Borinu nedelju“, ali ga ostavio bez finansijske podrške gradskog budžeta i većine sponzora. Gradske vlasti donose odluku i o oduzimanju prostorija Književnoj zajednici i samim tim otvaraju prostor za „novu formu“ književne manifestacije u slavu pisca. Mihajlović, pak, ne odustaje od „svog koncepta“ dovijajući se na različite načine da „Borinu nedelju“ organizuje po sopstvenom „kalupu“. Tako se stiglo do raspeća u formi, ali ne i sadržaju koji sa sobom nosi prozni, dramski i romansijerski opus velikana srpskog realizma.
Licitiranje oko podrške, jednima, a protiv drugih, samo ponižava postojanje iskrenih namera da se književni opus pisca tumači u novim dimenzijama književne teorije, ali i praktičnog stvaralaštva.
To dovodi do neprepoznavanja novih autorskih poduhvata stvaralaca iz ovog regiona i zatvara granice regionalnog dijaloga u svetlu univerzalnog što i dalje stoji kao „vrhunska ponuda“ koju je za sobom ostavio Bora Stanković. To je začarani krug sujeta, ljudske pakosti i kulturnog primitivizma koji dobija svoju još jaču dimenziju kada se sagledava iz perspektive epicentralnih sredina književničkog stvaralaštva i sužava prostor za plasman autentičnih ideja sa ovdašnjih prostora koji svakako nisu marginalni.
Globalno sagledavajući, dve paralelne manifestacije na istu temu u geografskoj provinciji poput Vranja, na kojima se pojave pisci poput perspektivnog Vladimira Tabaševića, klasika Branimira Šćepanovića, Mira Vuksanovića, Mila Lompara, Siniše Kovačevića, nimalo nije bez koristi za deo kulturne sfere koji se bavi pisanjem na jugu Srbije. Otuda je ova vrsta kulturnog paralelizma u slučaju pisca Borisava Stankovića pre svega odraz ličnih odioznosti, političke samouverenosti, ali i nepoznavanja kulturološke strategije za koju na osnovu dela pisca „Koštane“, „Gazda Mladena“ i „Nečiste krvi“ postoji jasan i veliki temelj za zadovoljenje svih teoretsko praktičnih potreba u stručnoj, ali i čitalačkoj javnosti.
Vranjanci su to okupirani dnevno političkim preklapanjima očigledno zaboravili, pisac Stanković će to „razumeti“, jer je on davno „pročitao svoje sugrađane“ i zna da ga oni nisu shvatili na pravi način ni do današnjih dana. Vojkan Ristić
„Koštana“ i „Nečista krv“ u NP Beograd
Osim u Vranju, Borisav Stanković (1876-1927) aktuelan je i u Narodnom pozorištu u Beogradu, koje ove godine obeležava 150. sezonu. Prve premijere u Drami i Operi NP u 2019. biće „Nečista krv“ i Konjovićeva opera „Koštana“. Premijera „Nečiste krvi“ u režiji Milana Neškovića i dramatizaciji Moline Udovički Fotez najavljena je za 13. april. Iako je premijera opere Petra Konjovića prvobitno bila planirana za mart, probe su počele 25. februara, a premijera pete produkcija ove najpopularnije domaće opere, u režiji Juga Radivojevića, trebalo bi da se održi 8. juna. Ove godine navršava se 120 godina od objavljivanja prve zbirke pripovedaka Bore Stankovića „Iz starog jevanđelja“, koju je 1899. objavila Radikalna štamparije u Beogradu. Komad iz vranjskog života u četiti čina sa pevanjem „Koštana“ objavljen je 1902,. a roman „Nečista krv“ osam godina kasnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
