Foto: EPA-EFE/CLAUDIO ONORATI„Nikad nisam imao neku posebnu želju da nešto određeno igram. Ono što mi je uvek bitno je dobar sadržaj za koji se onda nadamo da ćemo biti dovoljno pametni da ga na pravi način protumačimo i sprovedemo. E, to me uzbuđuje. Ta razmena sa ljudima sa kojima radim“, kaže Boris Isaković u jednom od poslednjih intervjua.
Glumačkom velikanu koji nas svojim pozorišnim, filmskim i TV ulogama uzbuđuje i inspiriše više od tri decenije, svih ovih godina koje su nam „pojeli skakakvci“, da i mi budemo dovoljno pametni i da na pravi način protumačimo ono što živimo, posle brojnih domaćih i regionalnih nagrada za njegovu umetnost glume, među kojima su i dve Sterijine, stiglo je najvažnije priznanje – postao je 35. laureat Dobričinog prstena, nagrade za životno delo koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije.
Tako je Borisu Isakoviću s pravom dodeljeno mesto u prvom glumačkom redu naše pozorišne umetnosti, uz LJubu Tadića, Miru Stupicu, Miju Aleksića, Zorana Radmilovića, Nevenku Urbanovu, Rahelu Ferari, Branka Plešu, Danila Batu Stojkovića, Mariju Crnobori, Petra Kralja, Milenu Dravić…, kao i uz njegovu suprugu, glumicu Jasnu Đuričić, koja je Dobričin prsten dobila 2015. godine.
Tokom izuzetne pozorišne karijere Isaković je sarađivao s najznačajnijim rediteljima sa ovog prostora, najviše sa Dejanom Mijačem, Egonom Savinom, Tomijem Janežičem, Slobodanom Unkovskim, i ostao nezaboravan kao Anđelo u „Meri za meru“, Brik u „Mački na usijanom limenom krovu“, Sergej Pavlovič Vojnicev u „Divljem medu“, Leon Glembaj „Gospodi Glembajevima“, Milan u „Skakavcima“, Strahinja, seljak u „Odumiranju“, Drobac u „Putujućem pozorištu Šopalović“, Orgon u „Tartifu“, Kremen u „Kako vam drago“…
Trenutno, Boris Isaković oduševljava publiku na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na gostovanjima i festivalima u predstavama „Zašto je poludeo gospodin R.“, u režiji Boba Jelčića, u kojoj igra naslovnu ulogu, i kao Skitnica u „Čudu u Šarganu“, u režiji Jagoša Markovića.
Glumac koji je obeležio i ovdašnju kinematografiju, i čije je ime za stručnu javnost i publiku postalo garant za ostvarenja najvišeg umetničkog dometa, oduševljavao nas je ovog leta i ulogama u filmovima „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića i „Praznik rada“ Pjera Žalice. Pre toga, gledali smo ga u ulozi Slobodana Miloševića, u mini TV seriji „Porodica“ Bojana Vuletića, a prošle godine, zajedno sa suprugom Jasnom Đuričić doživeo je svetsku promociju u ratnoj drami „Quo vadis, Aida?“, bosanske rediteljke Jasmile Žbanić koja je bila nominovana za Oskar, u kojoj je igrao lik Ratka Mladića.
Đuričić je za naslovnu ulogu u ovom filmu osvojila nagradu Evropske filmske akadamije za najbolju glumicu 2021, a za nas je možda i važnije od tog priznanja to što se ovaj bračni par vrhunskih umetnika usudio da zakorači na zabranjeni teren oficijelne Srbije, znajući da će biti optužen za „veleizdaju“, kako iz parlamenta tako i iz prodržavnih medija, i da dostojanstveno izdrži čitavu tu harangu.
„Uloga je uvek pre svega uloga, a te sam ostavio iza sebe. Rad na njima bio je povratak u devedesete. Dve godine sam iznova proveo u devedesetim. I bio vrlo umoran od toga. To u čoveku pobudi osećanje potrebe da se povuče, a glumcu ipak treba šira komunikacija. Više od trideset godina, što možda za istoriju ne znači mnogo, ali za jedan ljudski vek i te kako jeste, stalno smo pod gotovo neizdrživim pritiskom istih pitanja; kad ćemo se mi ovde više smiriti među sobom, kad će prestati da budu glavna tema verski, nacionalni, stranački predznaci, kad ćemo početi da živimo kao normalni ljudi“, pita se Boris Isaković.
Rođen je u Novom Sadu 1966, gde je i diplomirao na Akademiji umetnosti, u klasi profesora Bore Draškovića. Bio je prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta, u jednom periodu i njen direktor, a danas je i profesor na novosadskoj akademiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
