Boris Isaković o filmu „Praznik rada“: Neko će plakati u sebi, neko naglas

Glavnu ulogu u filmu Pjera Žalice „Praznik rada“, lik Armina koji se vraća iz Nemačke da iznenadi oca na praznik rada a potom se desi nešto neočekivano igra bosanskohercegovački glumac Muhamed Hadžović. Govoreći o svom iskustvu u ovom filmu, on je rekao da mu je teško da se od njega emotivno distancira budući da su i ranija ostvarenja Pjera Žalice obeležila fazu njegovog života još tokom studiranja kad je gledao „Kod amidže Idriza“.

– Želeo sam da igram u njegovim filmovima i ta želja mi se i ostvarila. Mislim da je ovo film, koji nije samo film ekipe koja ga je stvarala nego da je to film svih nas koji živimo na ovim prostorima. Verujem da će publika znati da prepozna ljubav i istinitost kojima smo se bavili u „Prazniku rada“ – konstatovao je Muhamed Hadžović.

Glumica Dženita Imamović Omerović je rekla da je veoma uzbuđena zbog filma i da je i ona kao i Muhamed pod uticajem svih Žalicinih ranijih ostvarenja, koja su uvek isprva lagane i jednostavne priče, međutim u sebi uvek imaju neku duboku pouku koja nas emocionalno zatrese bez obzira na to koji žanr je u pitanju.

– Ne znam kakav je Pjer suštinski u životu ali kao saradnik, kolega i reditelj je jako jednostavan kada je pristup glumcu u pitanju. Vrlo jasno i striktno traži nešto od vas bez ikakvih replika koje vi morate da tumačite, da se pitate „Bože, šta li je on to htio?“. S njim je komunikacija vrlo direktna, jednostavna i iskrena – zaključila je Dženita Imamović Omerović.

Boris Isaković, koji u filmu igra Savu, kazao je da ga je Žalica prvo molio da proba nešto drugačije od Slobe Miloševića, uloge koja je prilično lepljiva.

– Zbog toga mi je i drago da smo i snimili taj kadar u kome Savo kreči svoju kuću… To stvarno dovede do određene tačke i to na najbolji mogući način kako to samo film može da uradi kroz čistu emociju, da to pitanje „šta smo mi to uradili jedni drugima?“, kao da više nikada ne treba da bude postavljeno. Ermin Bravo ima fantastičnu repliku u vezi tog suživota, kad pita: „A šta je sa životom? – primetio je Isaković. On je rekao da je, dok još nije pogledao film u celini, umeo da pomisli da ga je na određenim mestima možda trebalo malo skratiti.

– Pomislio sam možda je mogao malo da ga sreže ovamo, pa onda još ovde ne videvši još uvek kompletnu celinu, koja je oblikovana kao muzička kompozicija velikog kompozitora. On je pustio da to polako ide a kod nas se sve svelo na neku stalnu borbu za vreme u životu, pa smo počeli i u filmovima da ga skraćujemo, da skraćujemo radnje… Da bi nešto bilo istinito, treba mu dati prostora – konstatovao je Boris Isaković. On je rekao da se ne seća da je toliko plakao kad je gledao neki film a odgovarajući na pitanje misli li da će i publika tako reagovati odgovorio je:
– Ne može ova emocija da se negira. Neko će plakati u sebi, neko naglas. – zaključio je Boris Isaković.

Reditelj Pjer Žalica ispričao je da je isprva mislio da će film biti vedriji, ali da se predomislio.

– Voleo bih da je, kako sam to isprva zamislio bila komedija o našem karakterima, o tome da se radnici u svijetu bune, a mi vrtimo janjad. Nažalost, kao znak svijeta u kome živimo i na svu umjetničku sreću, to nije bilo pristojno, bar nama koji smo radili ovaj film u raznim fazama procesa. Kao odgovorni ljudi reagovali smo na stvarnost kako treba i ispričali priču kakva ona u stvari mora bit – konstatovao je Žalica.
u čijem filmu su ukršteni motivi iz njegovih ranijih ostvarenja kao skladna kompozicija koja nas isprva uvodi u laganu priču a zatim odvodi ka tragičnom razrešenju.

Reč je potresnoj psihološkoj postratnoj drami koja prati Armina, koji se nakon deset godina u Nemačkoj, u gluvo doba doba noći, vraća u Bosnu.

U jeku su i pripreme za proslavu prvomajskih praznika.

Armin se tek oženio i želi da iznenadi svoga oca Fudu, ali njega nema kući. Komšija kaže: „Uhapsiše Fudu, ko zna zašto.“ U mahali nemir. Fudo da je zločinac?! Armin želi doznati istinu, a komšiluk proslaviti Praznik rada.

U filmu pored pomenutih glumaca igraju: Emir Hadžihafizbegović, Admir Glamočak, Aleksandar Seksan, Mirvad Kurić, Jasna Žalica, Tatjana Šojić, Dženita Imamović Omerović, Labina Mitevska, Vedran Đekić, Branka Katić, Ermin Bravo, Branimir Popović.“

„Dajte da se operemo, i pogledamo u oči“.

Pjer Žalica rekao je da on optimizam ipak vidi na kraju filma. – Vidim optimizam u tom nekom pozivu: „Dajte da se operemo, i pogledamo u oči“. On je rekao i da važan momenat filma čine muzika i ton, a moglo bi se reći da je u tome potpunosti u pravu imajući u vidu da emociju filma „Praznik rada“ prilično boje oba ta faktora.