„Ko bude došao da pogleda ovu postavku moći će da vidi ceo pregled izdanja bračnog para Mašić, Savete i Slobodana. Ne samo nezavisnih, nego i iz ranijeg perioda kada se Slobodan Mašić bavio časopisima Rok i Umetnost“.
Ovo kaže za Danas Borut Vild, jedan od najaktivnijih grafičkih dizajnera ovde i kustos aktuelne izložbe u Velikoj galeriji Kulturnog centra Grad. On skreće pažnju da nezavisna izdanja zauzimaju najveći deo ove izložbe i da su ona bitna utoliko što predstavljaju prve nezavisne izdavačke poduhvate na ovim prostorima.
„Ovde je više od trista knjiga i sve faze Mašićevog rada kroz koje će se u stvari videti ne samo razvoj njegovog ličnog jezika, ne samo korišćenje kvadrata koji je toliko voleo, pa se onda to među nama dizajnerima zvalo Mašićev kvadrat, nego bukvalno ceo tok istorije grafičkog dizajna, promene stilova ili načina korišćenja različitih vizuelnih elemenata, od tipografije, kombinacije tipografije i slike, do potpuno monohromnih ili psihodelično jarko obojenih stvari“, kaže Vild.
Prema njegovim rečima, svako ko je poznavao Mašićeva izdanja, družio se sa njima i kupovao ih, kroz ovu izložbu će imati jedinstvenu priliku da ih sve vidi na jednom mestu i celovito predstavljene.
„Mašići su mnogo toga radili – kataloge za izložbe, od Doma omladine, pa nadalje, kataloge za pozorišne predstave, muzeje, monografije, sve publikacije Bitefa i Festa u svoje vreme. To je ogroman izdavački opus. Mi ćemo se fokusirati na knjižna izdanja, ali ćemo predstaviti po malo i od svega drugog. Što se tiče knjiga tu su sve, od prve Pasternakove, do trećeg izdanja pesama Marije Čudine sa ilustracijama Leonida Šejke, te knjige „Kad su cvetale tikve“ i još mnogo njih koje su, zapravo, obeležile svoje vreme i bile proizvod izdavačke radionice Mašićevih“, podseća Vild.
NJemu su, kao dizajneru, kaže „naravno zanimljive sve faze opusa Mašića“ ali bi izdvojio kao najuzbudljivije poduhvate rad na nezavisnim izdanjima zato što ona pokazuju kako se nekad brzo razvijao grafički jezik.
„Od bezmalo monohromnih ogromnih slova, pa do naglog preokreta sa dijagonalom, koja je i na plakatu koji poziva na izložbu, dok je posebno zanimljiv Mašićev rad na umetničkim časopisima zato što je tu bio ne samo urednik, nego je kontrolisao i ceo saradnički kolegijum, plus dizajn“, kaže Vild. On ističe da je Mašić u svom opusu mnogo eksperimentisao.
„Za razliku od toga kako mislimo – da je to bila jedna švajcarska modernistička estetika, Mašić je voleo mnogo da se igra. Čuven je njegov štos kada je napravio katalog visok 60 centimetara za koji su isprva pitali ko će uopšte moći i hteti da ga drži u rukama a desilo se da su posle svi pojurili da ga imaju. Znao je mnogo puta rušeći konvencije da napravi sjajan posao. On je bio, u stvari, veliki eksperimentator iako su ga uvek tretirali kao našeg najvećeg modernističkog dizajnera. To, naravno, ima rezona, ali je uz to bio veliko dete i strašno je voleo da se igra unutar dizajna.“
To što su Mašići sami finansirali izdanja naš sagovornik vidi kao deo njihovog životnog kreda, želju da se ne oslanjaju ni na koga a da pri tome budu potpuni autori i imaju sve pod svojom kontrolom.
„Unutar takvog koncepta, da ako imaš nešto što stvarno želiš da objaviš, nešto do čega ti je stalo a ne vidiš bilo koji finansijski izvor, potpuno je prirodno da to uradiš sam. Te knjige su imale puno pretplatnika i Mašići od toga nisu postali lordovi ali su od toga mogli da žive. Veoma je važno da se javnost i mlađe generacije upoznaju s njihovim izdavačkim opusom pogotovo u ovom trenutku kada se neka vrsta smirenijeg grafičkog jezika vraća na scenu i postaje aktuelnija nego pre 10 ili 15 godina“, konstatuje Vild.
Prema njegovom mišljenju, dizajn je uvek korespondirao sa vremenom, ali sada je to pogotovo izraženo te je zbog toga za mlađe ljude posebno bitno, ne samo da vide i analiziraju ovu produkciju nego da je upoređuju sa onim što se danas radi.
„Da vide kako zapravo može da se radi. Ova apatična scena nešto stalno čeka i veoma je malo proaktivnog stava u dizajnu, koji je po sebi aktivistički. Zato mislim da su Mašići dobar primer nečega što bi odgovaralo današnjoj start ap logici“, zaključuje Borut Vild.
Posleratni bum
Projekat Velikani grafičkog dizajna na kojem zajedno rade direktorka KC Grad LJudmila Stratimirović i Borut Vild, prema rečima našeg sagovornika, važan je, između ostalog, i zato što je grafički posleratni dizajn kod nas relativno slabo obrađen. „Da se ne lažemo, nije to samo naš specifikum. Posleratni bum dizajnera je, u stvari, proizveo toliko artefakata da je istorizovanje zapravo nemoguće. To su ogromne količine materijala, koje, realno, niko nije mogao da čuva. S druge strane, mislim da ako to sad ne istorizujemo, polako će potpuno otići u zaborav a radi se o autorima pre ere interneta koji ne samo da su obeležili tadašnje vreme, nego su postavili temelje onome s čime mi danas radimo. Jako mi je tužno kad vidim mlade koji niti znaju ta imena, niti imaju gde da prepoznaju njihov rad. Zato je ovaj projekat mali i skroman pokušaj kako bi se osvetlela makar najveća imena koja smo u toj oblasti imali“, kaže Borut Vild.
Razgovor
Tokom trajanja izložbe u subotu, 8. aprila, u Kulturnom centru Grad biće organizovan razgovor o izdavačkoj delatnosti bračnog para Mašić koja je trajala od 1966. do 2012. godine. U razgovoru će učestvovati: Milan Vlajčić, Jerko Denegri, Borut Vild i drugi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
