Foto: MARKO NIKŠIĆ„Plakat je ogledalo u kome se ogleda čitav jedan deo duhovne fizionomije kinematografije. To je ruka koju film pruža gledaocu pre upoznavanja“, reči su teoretičara filma i filmskog kritičara Ranka Munitića kojima je Jugoslovenska kinoteka najavila izložbu filmskog plakata, čiji je autor Božidar Bole Miloradović.
Bole Miloradović rođen je 1934. u Goločelu kod Kragujevca, odakle 1953. dolazi u Beograd na studije arhitekture. Međutim, zbog učešća u Studentskim demonstracijama 1954. izbačen je sa fakulteta. Tom prilikom je bio uhapšen, a u zatvoru je proveo mesec dana.
Bavio se likovnim i tehničkim izgledom novina Student, Film 61, Beogradska nedelja. Član je ULUS-a, učesnik mnogobrojnih izložbi. Već 1970. postavlja prvu izložbu filmskih plakata u Muzeju primenjenih umetnosti. Za vrhunski doprinos srpskoj kulturi 2008. dobio je nacionalnu penziju.
Izložba je svečano otvorena u utorak, uz prisustvo autora, mnogoljudnu publiku i vanvremenske plakate koji beleže „fasadu“ jugoslovenske, ali i inostrane kinematografije.
Uz rizik da ne pomenemo sva kultna ostvarenja čije je „lice“ umetnik oslikao, izdvajamo nekoliko legendarnih „majstorluka“ poput: „Biće skoro propast sveta“ Aleksandra Petrovića, „Praznik“ Đorđa Kadijevića, „Bube u glavi“ Miloša Radivojevića…
Bole Miloradović otelotvorio je poster za čuveni mjuzikl „Zvižduk u osam“, postere za ostvarenja iz svetske kinematografije kao što su „Odavde do večnosti“ i „Ko se boji Virdžinije Vulf?“ u kome glavne uloge tumače Elizabet Tejlor i Ričard Barton.
Tu je i plakat za film „Sibirska ledi Magbet“ u režiji Andžeja Vajde, na kome je, kao iz perioda zlatnog doba Holivuda, oslikana velika Olivera Marković koja je uz legendarnog LJubu Tadića igrala glavnu ulogu.
Plakat za film „Stranac“, u kome glumi jedinstvena heroina filma Ana Karina, takođe je njegovo delo.
– Ja sam svoje plakate poklonio Jugoslovenskoj kinoteci – kaže Bole Miloradović za Danas, upitan za povod izložbe. U pitanju su dela nastala u periodu od 1960. do 1970. godine.
Kao svoje životno delo izdvaja i ujedno najavljuje druge dve izložbe koje će biti otvorene 27. januara, jedna u Kući Đure Jakšića, u Skadarliji, pod nazivom Život Svetog Save, a druga u Udruženju Kragujevčana, pod nazivom Karejski Tipik Svetog Save.
Upitan kako se pronašao u te dve naočigled suprotne umetničke sfere – filmsko i religiozno stvaranje – autor odgovara kroz osmeh:
– Kad smo kod religije, sam bog zna kako. To se rodiš tako, on me gurnuo.
Govoreći o svom radu, podseća se da je još u gimnaziji pomagao u pozorištu oko crtanja i dekora. Tako je krenulo. Jurio je posao, a crtanje mu je postalo životna profesija.
– Lavina kad grune onda je to tako – kaže Miloradović.
Upitan da li je kod njega postojala posebna zaljubljenost u film, ističe – jednostavno se namestilo da je ušao u ulogu crtača filmskih plakata, pošto je bio ljubitelj filmova u ono vreme.
Kada je počinjao, priseća se umetnik, filmska industrija je predstavljala filmske plakate sa ilustracijama na kojima se u jednom uglu akteri ljube, a u drugom biju.
– To je kliše. Po tome se radilo, a onda sam ja uleteo u neku varijantu bunta – kaže Miloradović.
Naime, tokom gledanja plakata rađaju se prave šanse da gledaoca upozna sa sadržajem na pravi način.
– Jednostavno, i kad radim knjigu i kad radim plakat i sve što sam radio, uglavnom se na prvi pogled, prvu ljubav veže, a kad se veže onda se otpakuje. Nije to neko zapošljavanje, ali sam od toga živeo. A to što sam ja na pravi način radio, to nisam mogao da prodam – ističe Bole Miloradović.
Izvanredan portretista i odličan crtač koji spretno prati senzibilitet i žanr svakog ostvarenja
On je autor koji ostavlja neizbrisiv trag u kinematografiji, u likovnoj i grafičkoj opremi knjiga, istaknuto je na otvaranju.
– Miloradović će ostaviti neizbrisiv trag u srpskoj kulturi, najviše u oblasti grafike knjige i grafike plakata. Ovde se nalazi samo deo plakata koje je poklonio Jugoslovenskoj kinoteci, na čemu smo mu zahvalni. Originali se čuvaju u Arhivu kinoteke u Košutnjaku, u adekvatnim uslovima, u Odeljenju prateće filmske građe – rekla je Irina Kondić, kustoskinja Jugoslovenske kinoteke.
Ističući „autorov slikarski talenat i njegovo poznavanje tipografije i grafičkih elemenata“, kustoskinja je dodala da je Miloradović „Izvanredan portretista i odličan crtač koji spretno prati senzibilitet i žanr svakog ostvarenja“.
– Ovi upečatljivi plakati su svojevrsni spomenici filmskog nasleđa, a kao svedoci jednog vremena govore o društvenim prilikama, kvalitetu kinematografije i opštoj estetici tog vremena – kazala je na otvaranju Kondić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
