Božidar Đurović: Milan Kundera je imao crnu kosu, a posle Praškog proleća i progona 1968, posedeo je tokom samo jedne noći

Za Danas, upravo iz Praga i Kunderine domovine govori reditelj Božidar Đurović, koji je 1988. diplomirao pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji (DAMU) u Pragu, prevodilac Havelovih, Čapekovih, Kohoutovih i drama drugih važnih čeških pisaca.

Kako ističe za naš list, u novinama još nije objavljena vest o smrti Milana Kundere, ali se na češkim televizijama i portalima objavljuju brojne posvete njegovom književnom delu i životu.

– Tužna vest o odlasku pesnika, dramskog pisca, esejiste i romansijera Milana Kundere nije ostavila ravnodušnim ni jednog jedinog ljubitelja književnosti na evropskom, a i na ostalim kontinentima, o čemu pišu i češki portali – kaže Đurović, koji ovih dana boravi u Pragu.

– Kundera je bio verovatno najprevođeniji i najslavniji češki pisac, iako je nakon emigracije prestao da piše na maternjem jeziku. Iz političkih razloga, kao „državni neprijatelj“, ostao je bez posla 1970, a pet godina kasnije sa svojom suprugom Verom trajno je napustio Čehoslovačku, izgubio državljanstvo koje je povratio tek 2019. godine. Postao je francuski pisac češkog porekla, koji do 2020. godine nije dozvoljavao prevode svojih dela na česki jezik – ističe Đurović.

Poput Gistava Flobera, kako navodi, Kundera je odlučio da „nestane iza svog dela i odrekne se javne ličnosti“. Poslednje pojavljivanje na televiziji imao je 1984, a poslednji intervju novinama dao je dve godine kasnije.

– Nisam imao sreće da ga upoznam kao profesora, kao moje uvažene kolege Srđan Karanović i Goran Marković, kojima je Kundera predavao Svetsku književnost na FAMU. Ali, njegov odlazak me je sada zatekao u Pragu, njegovom gradu, a moji praški prijatelji su, danas, nažalost, u nekim astralnim sferama, i preostaje mi samo da se prisećam priča,koje su mi o Kunderi dok sam studirao pričali prevodioci Irena Venigova, Dušan Karpatski, Aleksandar Ilić, oskarovac Jirži Mencl, kao i dramski pisac Vaclav Havel, sa kojim je Kundera imao poznatu političku polemiku. Na tu polemiku između dva velika češka pisca podsećaju i tekstovi na njihovim portalima koji pišu o Kunderinom angažmanu – navodi Đurović.

– Sećam se da mi je u jednom, davnom ali nezaboravnom beogradskom razgovoru poznati češki istoričar filma Antonjin Lim rekao da je “ Kundera imao gustu crnu kosu, i da je posle Praškog proleća tokom noći posedeo“. Kundera je duboko proživljavao te događaje, čak je govorio i pisao da ljudi u totalitarnim društvima ne bi trebalo da imaju decu, da ne bi stvarali robove. A građansku pobunu je ovako definisao: „Borba čoveka protiv vlasti je borba pamćenja protiv zaborava“. Svet je zapamtio Kunderinu borbu, a kako sada objavljuju portali u njegovoj domovini, zapamtio je i njegov narod – nikada se više nije vratio u Češku, dolazio je samo par puta, inkognito, da vidi deo svoje porodice – kaže Božidar Đurović.

Kundera je tokom Praškog proleća 1968. postao persona non grata, izbačen je iz udruženja pisaca, zabranjeno mu je predavanje na akademiji, drame su mu skinute sa repertoara, zabranjeno mu je objavljivanje knjiga a one već objavljene su povučene iz knjižara.

To je bio „rezime“ što se kao pisac i intelektualac angažovao u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće, a veliki odjek je doživelo i njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine.

Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa filozofom Karelom Kosikom, čuvenih praških Literarnih novina, a posle surovog gušenja Praškog proleća i okupacije  Čehoslovačke avgusta 1968, Kundera je u svojoj domovini bio „nepostojeći pisac“, i do 1970. sve njegove knjige bile su povučene iz knjižara i biblioteka.

Pet godina kasnije, 1975, prihvatio je poziv francuskih intelektualaca da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu, a posle polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, u kojima je govorio o važnim istorijskim i društvenim temama, totalitarizmu, pobuni, cenzuri…, komunistička vlast u Čehoslovačkoj oduzela mu je državljanstvo 1978. godine.

Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera je u svojoj zemlji bio zabranjen pisac, i tek 2019, posle četrdeset godina, češki premijer Andrej Babiš vratio mu je češko državljanstvo, ali se on sa svojom domovinom nikada nije pomirio.

A kako sada pokazuju pojedine objave u češkim medijima i na portalima, ni Kundera za svoj politički angažman i emigraciju nikada nije dobio oproštaj od nekih čeških intelektualaca.

Kundera je na maternjem jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971).

Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).

Pre tri godine, kako su preneli svetski mediji, Kundera je odlučio je da svoju privatnu biblioteku i arhiv pokloni gradskoj biblioteci rodnog Brna, gde je proveo detinjstvo…

Publici širom sveta Kundera će ostati nezaboravan po kultnom bestseler romanu  „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, po kojem reditelj Filip Kaufman 1988. snimio film sa Žilijet Binoš i Danijelom Dej-Luisom u glavnim ulogama, a ovu dramuAmerički filmski institut svrstao je na listu 100 najboljih ljubavnih ostvarenja.