Branimir Brstina: Majstor komediografskih likova, koji sa otmenom distancom živi gotovo inkognito

Esnafsko priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume, koje dodeljuje Kulturni centar „Mija Aleksić“ iz Gornjeg Milanovca, Brstina je dobio na predlog prethodnih laureata, Nenada Jezdića, Nebojše Dugalića, Gordana Kičića, Vesne Trivalić i Olge Odanović, a svečano će mu biti uručeno 26. septembra u okviru manifestacije „Dani Mije Aleksića”.

Glumac koji je tokom karijere odigrao više od 80 pozorišnih i isto toliko filmskih i TV uloga, i dobio najprestižnije nagrade (dve Sterijine, „Branislav Nušić“, „Zoran Radmilović“ za glumačku bravuru, Nagradu grada Beograda, „Raša Plaović“, Nagradu festivala MES u Sarajevu, četiri Stautete Ćuran, …), uprkos činjenici što se svojim repertoarom svrstao u majstore komediografskih likova sa našeg „terena“, uvek je ostajao van javnih reflektora koje nosi njegova profesija – ozbiljan, i sa otmenom distancom, radi i živi gotovo inkognito.

„Uloge koje sam odigrao svakojako se kotiraju. Ne znam im imena, ni domete ponaosob. Neke su uspele, neke su beznačajne, ali zajedno, u snopu, doživljavam ih kao jednu sveimenu, privilegovanu ulogu, odigranu u mom najvoljenijem pozorištu“, govorio je Brstina u jednom od možda samo nekoliko intervjua koje je dao tokom karijere duge više od četrdeset godina.

Brstina je oduševljavao publiku na svim beogradskim scenama  (Narodnom pozorištu u Beogradu, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom…), a u svom najvoljenijem pozorištu, Ateljeu 212, čiji je član od 1983, na predlog kolega cele kuće bio je i upravnik u periodu od 2014. do 2019. godine.

O glumcu čije je uloge na filmu i u pozorištu teško nabrojati, nezaboravnom Vasiliju u „Urnebesnoj tragediji“, Dankanu u „Makbetu“, Đuri u „Leti gore list“, Rajku Pevcu u „Sveti Georgije ubiva aždahu“, Radovanu u „Radovanu Trećem“, Stanislavu u „Turneji“, Ocu u „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, Potpukovniku Svetozaru u „Pazarnom danu“, Bori Šnajderu, Inspektoru u „Kumovima“…, najviše smo saznavali kada je u retkim javnim razgovorima govorio o drugima.

„Moji uzori su bili, kako privatno, tako i na sceni, izvorno posebni. Bili su duhoviti, vešti, ozbiljni, šarmantni, nonšalantni, neobavezni, inovativni, skromni, istovremeno bezobrazni, sumnjali a igrali sa lakoćom, taman da se prevariš i pomisliš kako bi i ti tako mogao“.

Na filmu i televiziji Brstina je sarađivao sa najvećim rediteljskim imenima, od Miloša Miše Radivojevića, Slobodana Šijana, Zdravka Šotre i Gorana Markovića, do Božidara Nikolića i Dragana Bjelogrlića.

Najveću popularnost ipak su mu donele TV uloge u hit serijalima- Žitomira Žitka Stojkovića u „Porodičnom blagu“, Rodoljuba Babića u „Stižu dolari“, Milenka u „Vratiće se rode“, Bogdana u „Montevideo, Bog te video“, Boćka Bajića u „Beloj lađi“, Dimitrijevića u „Senkama nad Balkanom“, Stevana Lisičića u „Radio Mileva“…

Brstina je rođen 1960. u Banatskom Velikom Selu, školovao se u Zrenjaninu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982, u klasi profesora Minje Dedića. Decenijama je u braku sa suprugom o kojoj se u javnosti ništa ne zna, sa kojom ima ćerku Anđu i sina Đura, koji je započeo sportsku karijeru, ali se okrenuo glumačkoj profesiji.

Đuro Brstina studira na FDU u Beogradu, debitovao je u serijama „Žigosani u reketu“ i „Zbornica“, a kao i njegov otac i on se trudi da radi i živi izvan javnih reflektora.