Branka Katić, nasmejana devojka iz komšiluka

Od četrnaestogodišnjakinje koja je tumačila muškobanjastu devojčicu u filmu „Nije lako sa muškarcima“ pa do danas kad je ime koje sama može da rasproda bioskopsku i pozorišnu salu, ljudi su ujedinjeni u oceni da je Branka Katić jedna od omiljenih glumica sa ovih prostora. Otud nas nagrade za njene kreacije i ne čude, i shvatamo ih kao najnormalniju stvar. Pomislićemo da ih u svojoj biografiji ima već bezbroj, a onda nas je iznenadila vest da je tek od pre neki dan dobila svoju prvu pozorišnu.

Ta prva pozorišna je stigla na „Danima Zorana Radmilovića“, gde je za ulogu Blanš u predstavi „Tramvaj zvani želja“ dobila nagradu Zoranov brk. Kako je oduvek pamtimo u komičnim i vedrim ulogama, i sama se prilikom primanja „požalila“ kako je ovu nagradu možda trebala da dobije za neku komediju.

„Eh! Ma nek mi izraste i pravi ako treba! Znači mi mnogo. Žao mi je što nije neka komedija u pitanju pa da smo vas nasmejali koliko nas je puta on u životu nasmejao. Nekako bi to bilo fer da tako dobijem „brk“. Presrećna sam i dirnuta. Ovo je moja prva pozorišna nagrada u životu tako da je poruka svim glumcima, kolegama: „Ne gubite nadu doći će i taj dan!“, rekla je prilikom uručivanja nagrade glumica.

I ruku na srce, Branku i pamtimo više kao filmsku i televizijsku glumicu, ali je na daskama koje život znače odigrala neke sjajne uloge. Tokom korone se vratila u Beograd, da bi uskočila u predstavu „Sumrak Bogova“ Jagoša Markovića što je bio njen veliki povratak u beogradska pozorišta, s obzirom da je tu nismo videli još od predstave „Bliže“. Pamti se i njena predstava sa početka devedesetih, „Moja draga“, koja je bila pravi hit u periodu kad je delovalo da više nikom nije stalo do pozorišta i da u tom trenutku postoje neki veći i realni problemi. Danas je i zvanično, stalni član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta.

Već smo pričali o njenoj sjajnoj tinejdžerskoj izvedbi u filmu „Nije lako sa muškarcima“, i neuspešnoj romansi sa bodibilderom koji ipak trza na isti pol. Nakon ovog filma, poželela je da upiše akademiju i to baš u Novom Sadu, gde je profesor bio Rade Šerbedžija. Razlog – učinilo joj se da joj je Rade jednom prilikom namiguno dok ga je gledala u nekoj predstavi. Dečija zaluđenost ili je Radetu možda samo nešto u datom trenutku upalo u oko, nebitno, ali to je bio razlog zbog koga je ona krenula napred i zbog čega je tokom devedesetih napravila ime radeći na nekim od najznačajnijih naslova te decenije.

Prva tri filma Srđana Dragojevića (Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Rane) ne mogu da se zamisle bez nje, gde je upravo ona bila veza autora koji je pokušavao da svoj iščašeni i crni humor uplete u neke dosta ozbiljne teme koje vrlo često nisu za zezanje. Uz ova tri filma, ističe se i njena prva glavna uloga u filmu „Ubistvo s predumišljajem“ gde je na najbolji način predstavila celu jednu generaciju mladih kojoj nije bilo do ratovanja. Kraj uspešnih devedesetih za nju donosi i saradnja sa Kusturicom u njegovoj cirkusko – stripovskoj ekstravaganciji „Crna mačka beli mačor“.

Novi milenijum za nju donos i i odlzak u inostranstvo i građenje karijere u zapadnim produkcijama Velike Britanije i Amerike, sa sporadičnim vraćanjima u Srbiju. Sarađivala je sa velikim svetskim zvezdama, sa Danijelom Kregom, Žilijet Binoš, Džad Louom. Pojaviljiva se u više epizoda kultne HBO serije „Big Love“. Ipak, možda i najveća uloga po kojoj su je zapazili ljudi na zapadu je svakako u filmu „Public Enemies“ Majkl Mana, u kom je zaigrala pored Džonija Depa i Kristijana Bejla, a gde je i glumila ženu koja je „otkucala“ policiji Džona Dilinžera kog je tumačio Dep. Imala je malu ulogu i u Marveloj produkciji, superherojskom filmu „Kapetan Amerika“.

U inostranstvu joj se i ostvarila želja da zaigra pored svog profesora Šerbedžije. To se desilo 2012. godine u seriji „Crvena udovica“.

„Policajac sa Petlovog brda“ i „Otvorena vrata“ su njene uloge iz televizijskih serija devedesetih koje se pamte, ali sa pojavljivanjem većeg broja ozbiljnijih tv naslova u proteklim godinama kod nas, mogli smo i Branku da gledamo više. Sjajne role je ostvarila u serijama „Grupa“, „Ubice moga oca“, „U klinču“, ali ipak vrhunac ovog kasnijeg dela karijere, nije ostvarila ni u Srbiji ni u britansko – američkim produkcijama, već u Hrvatskoj. Serija Dalibora Matanića „Novine“ je sa tri veoma upsešne sezone progovorila o problemima korpucije i vezama vlasti i kriminala, sve kroz oči jedne novinarske redakcije, a kao glavna zvezda cele priče je upravo bila Dijana Mitrović, koju je Branka odigrala besprekorno.

Kad nije glumica koja ostvaraju kreacije na nekoliko kontinenata i jezika, Branka je mama Luija i Džoa i supruga reditelja Džulijana Farina. S obzirom da je ranije izjavljivala da joj nedostaje Beograd i pozorište, verujemo da trenutno uživa u češćim boravcima ovde.