Branka Petrić o Branku Cvejiću: „Ta tvoja nenametljiva gospoština“

Kazala je, između ostalog, da je volela i način na koji je pričao o svojim zdravstvenim problemima.

– Ostavljao si me bez reči. Tako jednostavno, uvek sa osmehom a uvek sa pomalo humora. Volela sam tvoj hedonizam. Bio si fantastičan čak i brz vozač. Sećam se jednom smo stigli iz Ljubljane za nepunih pet sati. Spajao si ratom razdvojene prostore bivše nam domovine, borio se da naše pozorište ne promeni ime. Imao si stav prema onome što te okružuje i prema onome što živiš. Gostovanje u Makedoniji, jedno od prvih posleratnih – samo Cveja i Jovan Ćirilov su znali kako je to bilo teško . Koliko je trebalo strpljenja da nađeš najbolji autobus, na lošiji nisi hteo da pristaneš, naravno sa stolom za neke društvene igrice u čemu si bio majstor. – rekla je Branka Petrić.

Ispričala je i da bi na poziv na neko od gostovanja većina raspoloženo prokomentarisala: “Baš fino što ćemo tamo ići”, dok ih “Cveja” ne bi obavestio : “Nećemo tamo ići. Jugoslovensko dramsko ne sme da ide ispod svog nivoa.”

– Za tebe je naše pozorište bilo jedno od naših najvećih ljubavi. U doba kada si ti bio direktor, ti, sa tvojim timom saradnika, pa vi ste proizvodili toliko hit predstava: “Šine”, “Hadersfild”, “Elijahova stolica”, “Mletački trgovac”, “Molijer”, “Skakavci”, “Kiseonik”, Rođeni u YU, “Drama o Mirjani” i mnoge druge – podsetila je glumica, uz konstataciju da je zajedno s Cvejićem u pozorištu provela mnogo decenija.

– Pred izlazak na scenu, u Salonu, naravno da smo pričali o deci o porodici. Pričao si o tvom ocu koji je toliko voleo život. Bojana i Žarko, tvoja deca koja su sada divni i uspešni ljudi govorili su o tebi na ispraćaju o svom voljenom ocu, o ogromnoj ljubavi i pažnji i razumevanju kojima si ih obasipao i o velikoj žalosti i praznini koja je sad pred njima. Tvoja voljena supruga Vesna, uvek uz tebe, sa finim stajlingom,, nekim posebnim. A ti? Uvek sam gledala kako si obučen, kako si šta složio, koje boje, i uvek sve perfektno. Kad bi se pojavio na nekoj premijeri bez Vesne ili ona bez tebe , delovalo mi je kao da nije sve potpuno . U nekim momentima kad mi je bilo teško oboje ste bili spremni da me saslušate, da me čujete i zbog toga sam vam zauvek zahvalna. – istakla je Petrić.

Ona se prisetila i ogromne odgovornosti koju je Cvejić preuzeo na sebe radeći na poslovima izgradnje nove zgrade JDP, koja je kako rekla, “podignuta baš kao Feniks iz pepela”.

– Rekao si u jednom intervjuu: “Treba na vreme biti svestan vremena “. Tebi nije vreme procurilo kroz šake. Toliko si toga divnog i vrednog uradio u svom životu .Toliko traga u sećanju ljudi… –

Petrić se prisetila i vremena kad su na scenu stupile “Bojanove bebe” među kojima je bio i Branko Cvejić. Bilo je to 1968. godine.

– Studentski protesti, parole “Budimo realni tražimo nemoguće”, veliku grupu tek završenih studenata glume prima nezaboravni Bojan Stupica. Među njima i tebe dragi Branko. Obeležiće ta generacija buduće vreme „Jugoslovenskog dramskog“. U našem beogradskom salonu tada se znalo ko gde sedi. I to se poštovalo. U autobusu kad je gostovanje mlađa generacija uvek ostavlja prednja sedišta za starije glumce. Kad eto ti “Bojanovih beba”, kako ste nazvani. Ulaze u autobus i imam šta da vidim. Oni zauzeli prednja sedišta. Ili nisu znali ili ih nije zanimala hijerarhija. Moram da priznam, da mi je to na neki način bilo i simpatično. A onda je počeo jedan bogat, divan, buran glumački život. Praški đaci, donose svežinu i fini humor, pa ćeš i ti u seriji Điđe Karanovića u seriji “Grlom u jagode” postati legendarni Bane Bumbar, a sa Điđom ćeš ostati prijatelj do kraja života. Nije važan redosled. Sećam te se kao Petrunjele u „Dundu Maroju“ u režiji Miroslava Belovića… Ta predstava bi i sada bila hit a publika bi u tvojoj brzoj smešnoj lukavoj, nadasve šarmatnoj osebujnoj Petrunjeli uživala –

Potpuno drugačiji način igre, prema rečima Branke Petrić, Cvejić je demonstrirao u predstavi “Lepeza ledi Viderbir” u režiji Petra Slavenskog gde je tumačio lik lorda Grahama.

– Neko je rekao da je to tvoje ostvarenje bilo remek delo. Čestitala sam ti. Sećam se maltene svake reči koju sam ti rekla : “Ta tvoja nenametljiva gospoština, koju sobom nosiš, taj tvoj fini humor i nežna ironija koju poseduješ doprineli su da su sve rečenice koje je napisao Oskar Vajld, izgledale su i delovale kao da si ih ti napisao i da si stvarno po rođenju i vaspitanju lord, a koji je sada glumac. Slavenski je nepogrešivo umeo da proceni ko bi jedino umeo da odigra lorda Grahama. Mogao je da ga odigra i Branko Pleša, ali to bi bila veština, a ovo je bila suština – zaključila je glumica Branka Petrić.