Branka Petrić za Danas: Puriša nas je prevario svojom smrću, obećao nam je da će biti večan

Prema rečima glumice Branke Petrić, Purišina ličnost, sve ono što je on nosio kao reditelj, neko ko je pisao, bio radoznao, stvarao do poslednjeg trenutka i imao tako duhovit odnos prema životu, potpuno su jedinstveni.

– Kad sam čula da je preminuo meni je to delovalo nemoguće – činilo mi se da nas je Puriša svojom smrću prevario, jer nam je obećao da će biti večan. Jako sam tužna, uvek sam se radovala da ga sretnem, moja porodica ga je jako volela, a Puriša je voleo Bekima. Bekim je igrao naslovnu ulogu u njegovom filmu „Pavle Pavlović“ koji su radili 1975. godine, pored Milene Dravić, Ljube Tadića, Slobodana Đurića, Radeta Markovića, Faruka Begolija, divne Ljubinke Bobić koja se tada poslednji put pojavila na filmu, i svi su ostvarili sjajne uloge, kao i ostali glumci iz ovog ostvarenja. Ali, sećam se da je bilo dosta problema sa ovim Purišinim filmom, da je bio skrajnut i da se dugo nije prikazivao u našim bioskopima – seća se Branka Petrić.

A o značaju „Pavla Pavlovića“, kako navodi, govori i to što je kao film koji je svrstan u kulturnu baštinu, digitalno restauriran i u novoj verziji imao je premijernu projekciju januara prošle godine u Jugoslovenskoj kinoteci.

– Kad je ponovo prikazan mogli smo da se uverimo kakav je to film Puriša uradio, pored svih onih svojih poetskih, divnih, čarobnih i toplih filmova koje je napravio. Nažalost, na toj dragocenoj ogrlici naših izuzetnih stvaralaca i ljudi koji su još među nama, sada nedostaje veliko, izuzetno ime Puriše Đorđevića – ističe Branka Petrić.

Politička kontrola filmskih snova

„Pavle Pavlović“ snimljen je u produkciji „Centar filma“, a ova provokativna društvena drama koja se uz tetralogiju „Devojka“, „San“, „Jutro“ i „Podne“ ubraja u najvažnija ostvarenja našeg velikana „pokretnih slika“, ostala je upamćena i po tome što je zbog svoje kritičnosti prema sistemu u tadašnjoj Jugoslaviji bila zabranjena za prikazivanje. To je, kako je svedočio Puriša, bio pokušaj „političke kontrole njegovih filmskih snova“, koji je ipak imao srećan epilog.

„Kada sam 1975. snimao ovaj film želeo sam da na neki način prikažem kako se živi u našoj socijalističkoj državi. Do „Pavla Pavlovića“ nisam se bavio društvenim temama, više sam „išao“ na filmove koji mi pružaju veće umetničke mogućnosti, a ovde je glavni junak priče mladi radnik koji u sredini natopljenoj korupcijom, zloupotrebom samoupravnih slogana i slomom morala, postaje buntovnik koji će na kraju stradati. Početak života ovog filma nije bio srećan. „Pavle Pavlović“ je proskribovan i izbačen iz konkurencije festivala u Puli, odlukom komisije koja je određivala filmove koji će biti prikazani u Areni. Nije bio izabran čak ni za neku od sporednih festivalskih projekcija, iako su u ovom filmu glumci ostvarili sjajne likove“, govorio je Puriša.

Ali, po izuzetnoj glumačkoj ekipi koja je bila okupljena moglo se naslutiti da je „Pavle Pavlović“ ozbiljan film, i to odbijanje pulske komisije da ga prikaže na festivalu izazvalo je još veće interesovanje, ne samo domaćih, nego i stranih novinara i kritičara, svedočio je Puriša.

„Tako su od italijanskih izveštača krenuli opširni tekstovi o tome zbog čega ostvarenje velikog reditelja sa socijalnom temom nije moglo da uđe u festivalsku selekciju, i to je protumačeno kao državna cenzura. U to vreme „Jugoslavija film“ je bila ovlašćena za prodaju naših filmova u inostranstvu, i njoj je čak iz Amerike stigao dopis sa molbom da im se pošalje kopija „Pavla Pavlovića“. Kad sam se vratio iz Pule pozvali su me u Knez Mihailovu 19, gde je „Jugoslavija film“ imala jedan mali bioskop, tu su zakazali projekciju za ljude iz policije. Kad se film završen nastao je muk, niko mi ništa nije rekao. A onda su tražili da izbacim scenu u kojoj Mija Aleksić, koji je igrao vratara u jednom preduzeću, pozdravlja policajca na, po njihovoj oceni, neprimeren način za socijalizam. Posle toga mi se više niko nije obratio, a i ja sam izgubio interesovanje šta će se događati sa filmom, jer sam shvatio o čemu se radi. „Pavle Pavlović“ je ipak stigao u neke naše bioskope, ali je pre toga doživeo malu cenzuru. Bili su fer, nisu ga mnogo skratili, ali se desilo nešto vrlo zanimljivo – posle naslova filma na špici se pojavila rečenica koja je glasila: „Mnogi problemi u ovom filmu rešeni su akcijom Saveza komunista“, svedočio je Puriša Đorđević o jednom od svojih kultnih ostvarenja.