Branka Veselinović: Naša misija je da budemo plemeniti

Tako više ne bi smelo da se govori i piše – jedna je od prvih stvari koju nam je Branka Veselinović kazala tokom razgovora. Pre manje od mesec dana najstarija srpska glumica napunila je 99 godina. Rođendanske svećice, okružene buketima cveća koje je dobila, još uvek stoje na stolu. Na opasku kolege da više i ne treba da broji godine, Branka odgovara: „Kako da ne brojim? Moram.“

Upravo u prethodno pomenutoj predstavi „Skup“, u kojoj je igrala 100-godišnjeg starca, Branki se desila povreda zbog koje se od tada povremeno oslanja na štake. Dok objašnjava da štake nisu uz nju zbog starosti već pada sa tri i više metara u Jugoslovenskom dramskom, prepričava kako ju je publika ispratila u Hitnu.

– Pala sam sa preko tri metra. Sreća je što sam imala periku i kostim, pa sam povredila nogu ne i glavu. Kada je došla hitna pomoć, dok su me iznosili, publika je izašla ispred. Sećam se jedne žene koja je plakala, drugi su vikali „Ne daj se, Branka“, „Drži se, Branka“.

Prvakinja Jugoslovenskog dramskog sprovodi nas kroz sobe svoje kuće na Vračaru i pokazuje brojne fotografije brzo zamenjujući štake štapom. Objašnjava da je umorna, pre dva dana dala je intervju za jedan mesečnik, nakon što završi razgovor sa Danasom očekuju je drugi novinari.

– Nema više živih umetnika iz mog doba. I zato sam uvek na raspolaganju medijima. Moje prijateljice Mira Stupica i Marija Crnobori nisu bile otvorene prema novinarima. Tačno je da nekad stvarno napišu neke stvari koje nisam rekla ali pustim, neću nikoga da kritikujem. Ja sam igrala u preko 40 filmova, bila deo „Vesele večeri“ pola veka i nije mi teška popularnost. Kada odete u školu, kod vojske, penzionera i lepo vas prime i zovu vas, možete biti samo srećni i počastvovani.

Sređene frizure, diskretno našminkana, prodornih očiju, dok odgovara na pitanja srpska glumica uspravljeno sedi na krevetu povremeno dodirujući medaljon oko vrata na kome su dve maske, simbol pozorišta. To je jedan od rođendanskih poklona koji je svojevremeno dobila od svog supruga Mlađe, sa kojim je bila u braku 64 godine. Nijedan odgovor koji daje ne prolazi a da ne pomene svog muža, koji je preminuo pre pet godine. Pričajući o sebi govori i o Mlađi – njegovom zarobljeništvu tokom rata, ulogama u Jugoslovenskom dramskom od njegovog osnivanja, prevodilačkom radu i fakultetskim diplomama sa univerziteta u zemlji i inostranstvu. U sobi u kojoj sedimo okačen je sivo-crni muški džemper, jedan od onih koji su se nosili 90-ih godina.

– Obično ga sklonim, sada nisam. To je Mlađina bluzica koju pomilujem ujutru i uveče svakog dana. Mi smo se upoznali u JDP. Igrali smo zajedno u predstavi momka i devojku. I onda je Mira Stupica rekla lepo igrate ljubavni par, ajde sad da se zavolite. Svi su se šalili na naš račun, a mi smo na kraju stvarno bili zajedno. Mnogo smo se voleli.

Branka Veselinović rođena je 1918. godine kao najmlađa među šestoro dece. Majka joj je bila učiteljica, a otac profesor i uz njih razvija ljubav prema umetnosti. Glumom je počela da se bavi sa nepunih 18 godina u glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Prve uloge imala je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, odakle se seli u Jugoslovensko dramsko odmah po njegovom osnivanju. Slede godine nastupa širom zemlje i sveta, putovanja, uloge ovenčane nagradama. U Americi boravi pet meseci gde igra „Majku Hrabrosti“ na engleskom.

– Mlađa i ja smo obišli ceo svet. Nikad nisam bila u politici, niti u partiji. I predsedniku Titu sam kazala – ja sam hrišćanka i niko me zato nije grdio. Veliki deo naših tadašnjih glumaca nije završavao škole. Bili su talentovani, glumili su u svojim gradovima, i osnivali pozorišta. Danas imate dosta glumačkih škola, akademija, koje završava veliki broj ljudi, pa je mnogo teže naći posao, priča Branka.

Paralelno sa životom umetnika, i to ne samo kao glumica, već i slikarka i pesnikinja, teče njen humanitarni rad u kome je kako kaže dobila najvažnija priznanja – počev od lokalnih do ambasadora Unicefa.

– Naša misija je da budemo plemeniti, da pomažimo ljudima. Sve što sam ranije radila trudim se i dalje da radim posećujući bolnice, domove penzionera. Uskoro ćemo imati izložbu i humanitarnu prodaju slika i knjiga.

Devetesedevetogodišnja glumica dane provodi okružena prijateljima. Još uvek čita bez naočara, štake lako zameni štapom, i svakodnevno piše, kaže da nema „kompleks starosti“. Tokom života bila je počasni građanin Novog Sada i Dečjeg sela, ambasador Unicefa, dobitnica Sterijine nagrade

– Dobila sam toliko priznanja. Nije to pitanje hvalisanja, trebalo je to zaslužiti. Tajna svega toga je je živeti poletno, u ljubavi sa ljudima, i baviti se humanitarnim radom, zaključuje ona.

Cela ušteđevina za nagrade

Branka i Mlađa Veselinović dali su celu svoju ušteđevinu za fond iz koga se dodeljuje nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“glumcu ili glumici za najbolju interpretaciju u predstavama koje su premijerno izvedene u toj kalendarskoj godini na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dosadašnji dobitnici su: Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković i Nataša Tapušković.

Ljubav prema lutkama’]

Branka Veselinović godinama unazad skupljala je lutke, donoseći ih sa raznih putovanja. Neke je čuvala, druge poklanjala, a neke su bili prodavane u humanitarne svrhe. Pred foto-aparatom drži lutku Sarmika koju je donela iz Rusije. „Dobila sam Sarmika u Rusiji. On je bio glavna uloga u jednom komadu. To je bilo 1964. Sarmiko je dečak koji je večno mlad a i ja se pored njega osećam mlado.“