Branko Đurić o autobiografiji: Mnogo puta sam se rasplakao

„Kada sam počeo da pišem imao sam ludo leto, mnogo sam snimao i putovao, rekao sam da ću par meseci da vodim dnevnik. Imao sam potrebu da napišem jer sam ja voleo da vidim šta je neki moj predak radio, možda će nekog mog moj potomka zanimati šta sam ja radio“, rekao je Đuro u Novom danu.

On je istakao da je autobiografija veoma lična i da će moći da se pročita mnogo stvari koje nije rekao ni u jednom intervjuu.

„Kad sam počeo da pišem mislio sam da je zabava, ali je ovo je neka auto psihoanaliza, koliko puta sam se rasplakao dok sam pisao, vraćao sam se u detinjstvo i neke priče, smejao sam se bezborj puta, a shvatio sam da sam sa sobom dosta stvari raščistio. Izbegavao sam neka pitanja novinara, a sada sam sa sobom napravio najteži intervju“.

Kako kaže, sam sebe ne poznaje dovoljno, a dok je pisao shvatio je da čovek sebe upoznaje ceo život. U knjizi se mogu naći stvari koje Đuro prepričava samo bliskim prijateljima, priče o ludim žurkama u Sarajevu osamdesetih, o druženju sa slavnim ličnostima.

„Ja sam sada u fazi da krpim rupe u sećanju, sretnem neke prijatelje pa me podsećaju šta smo radili osamdesetih, u to vreme se živelo intenzivno, pa se mnogih stvari ne sećam. U knjizi ima dosta stvari o tome“.

Na pitanje kako bi ocenio „svojih pedeset“, Đuro poručuje:

„Ne žalim se, bilo je uspona i padova, teško je u našem poslu biti prisutan, ne pasti nisko, a zadržati neku poziciju. Još sam unutra ista budala od pre 35 godina, ali nauči te život da ne ponavljaš iste greške, mogu reći da sam se na taj način promenio. Uvek te ljubav čini srećnim“.