Branko Rosić za Danas povodom blokade SKC-a: „Ovaj put studenti ne bi trebalo da daju ljudima iz bilo kakvog establišmenta da preuzmu stvar“

On podseća da je kao jedan od rezultata studentskih demonstracija 1968. nastao i Studentski Kulturni Centar i da je vlast možda verovala da ovu instituciju tako ima pod kontrolom.

– Vlast je možda verovala da je to dobar ustupak omladini, šansa omladini, a možda i “izolovani lokalitet” gde se mladost može držati na oku. A onda je iz takvog SKC-a nastalo nešto najbolje što je moglo da se desi. Umetnici poput Marine Abramović i Raše Todosijevića, muzička scena kao što su Šarlo, Idoli, Električni orgazam koji su imali infrastrukturu SKC-a i gde bi bez ove lepe zgrade sa kulom u centru Beograda bilo teško bilo šta uraditi. SKC je izdavao “Izgled” časopis na tragu “Intervjua” Endija Vorhola. Eksperimentalna klasična muzika Opusa Miše Savića. Revolucionarne predstave KPGT ikontroverzna Golubnjača mogle su se samo prikazati u ovoj Sali. Prvi filmski gej festival, kao repriza ljubljanskog, održan je stidljivo baš u SKC -u – objašnjava Rosić dodajući da je potom usledio mrak devedesetih.

– A onda su došle gadne devedesete, pa je scena bila ispred SKCa, tezge sa piratskim diskovima preko kojih smo držali korak sa svetom. I dalje je bilo puno koncerta, ali manje nego osamdesetih. Od 2000. godine i ako se promenila valst ovo postaje sve nebitnija ustanova sa tek povremenim izložbama. Poslednjih godina sretao sam zaposlene sa šoljicamna kafe ispred ulaza i delovali su mi kao arhivatori i čuvari avetinjske zgrade iz koje je davno izašao život – primećuje sagovornik Danasa.

– Ovo sadašnje zauzimanje SKC- a od strane studenata je revolucionarno i možda će se baš preko SKC-a pokazati da li će ova aktuelna studentska revolucija imati svoju “Marinu Abramović i Šarla akrobatu – smatra Rosić, dodajući da studenti treba da sačuvaju za sebe ono što im po prirodi stvari pripada.

– Ovaj put studenti ne bi trebalo da daju ljudima iz bilo kakvog establišmenta da preuzmu stvar pošto i posle 5. oktobra 2000. partije nisu uspele da vrate život SKCu već su sporije ili brže ga dovele do aparata za održavanja života kojega SKC nije ni imao a omladinska kultura i zanimljivi događaji su našli nove lokacije. SKC pripada samo studentima i samo progresivnim mladim ljudima  i idejama.