Brazilski Indijanci filmske zvezde

dokumentarcu, koji je prikazan na Venecijanskom festivalu i dobio topao aplauz na novinarskoj projekciji. Ono sa čime se oni trenutno suočavaju je opasnost da ostanu bez zemlje zbog buma biogoriva. „Ekonomski potencijal agrikulture najveća je opasnost za zemlju Guaranija. Zemlja je uvek bila problem između domorodaca i belaca. Guarani-Kajove preživeli su jedan od najvećih genocida. Ali, osvajanje se nastavlja“, kaže reditelj argentinsko-italijanskog porekla, Marko Bekis, čiji je film prvi sa političkom sadržinom prikazan na ovogodišnjem festivalu. Inače, sama priča nije morala da se „izmišlja“, svi potrebni sastojci bili su tu i samo ih je trebalo pretočiti u scenario. Elain Žuka de Silva je učiteljica, i jedna je od više od 230 Guaranija koji nikada nisu glumili, ali su se našli u filmu. „Ono što vidite u filmu je istina. Naša šuma bila je puna drveća, koje sada tamo više ne postoji“, kroz suze komentariše De Silva.

Zabranjeni vijetnamski film ipak u programu

Kratak film vijetnamskog reditelja Fang Dang Dija biće prikazan na Mostri uprkos zabrani cenzora iz Hanoja. „Khi Toi 20“ (Kada budem imao 20) biće prikazan danas u takmičarskoj konkurenciji za kratka ostvarenja. Zvaničnici festivala odlučili su da ne isključe film iz takmičarske konkurencije, zato što „garantuju i brane slobodu govora i izraza“. Radnja ovog filma govori o mladiću koji je svestan da njegova devojka radi kao prostitutka kako bi izdržavala sebe i baku. Vijetnamski cenzori rekli su da bi ovaj 20-minutni film, snimljen pre više od dve godine, mogao da ugrozi ugled Vijetnama i zato je zabranjeno njegovo prikazivanje kako u zemlji tako i u inostranstvu. Međutim, vlasti u Vijetnamu odale su priznanje za tehničke vrednosti filma i dozvolili da ga gledaju „filmski profesionalci“ i studenti. Zbog zabrane prikazivanja, u Veneciji će biti iskorišćena DVD kopija filma. Autor Di (32) neće biti prisutan.

Film je, inače, jedan od četiri predstavnika Italije koji je u konkurenciji za Zlatnog lava, govori o pobuni koju predvodi plemenski poglavica pošto su ogromne površine šume raskrčene, kako bi se posadila šećerna trska. Iako je investitoru zakonom bilo dozvoljeno da poseče 80 odsto šume na zemlji Indijanaca, u stvarnosti je ostavljeno samo 2 odsto. Indijanci sada traže preostalih 18 odsto – nekih 700.000 hektara. „Birdwatchers“ prikazuje i indijansku zajednicu koja se kreće od nade do očaja, i gde se mnogi, naročito mladi, odlučuju na samoubistvo. Brazil želi da postane vodeća zamelja u izvozu etanola i da do 2010. izvozi 26 milijardi litara. Ovaj film, koji treba da skrene pažnju na šokantnu sudbinu Guaranija, ali i da podseti da u celom Brazilu sada ima samo oko 460.000 Indijanaca u 230 plemena, ovog meseca biće prikazan i na festivalu u Rio de Žaneiru, a u redovnu bioskopsku distribuciju u Brazilu ide od decembra.

Kritičari razočarani ponudom

Koji god da je razlog u pitanju, ovogodišnji filmski festival u Veneciji dobija epitet „jednog od najlošijih proteklih godina“. Na polovini festivala kritika nikako nije zadovoljna viđenim, i opšta ocena je da je „2008. izgleda loša za film“, kao i da je sve jedno veliko „razočaranje“, te da su svi očajno željni da pogledaju „makar jedan stvarno dobar film u takmičarskom delu“.

Zasad su dobre ocene jedino dobili dvojica japanskih sineasta – Hajao Mijazaki sa „Ponyo on the Cliff by the Sea“ i Takeši Kitano sa „Ahilom i kornjačom“, i trenutno bi između njih trebalo tražiti pobednika. Kako obično biva, „kada mačke nema – miševi kolo vode“, nedostatak velikih produkcija u takmičarskom delu skrenuo je pažnju na ostvarenja iz drugih delova programa. Najviše se priča o delikatnoj studiji o odnosu oca i kćerke u „35 Shots of Rum“ Kler Denis, kao i o nesentimentalnoj priči o klovnu „Pa-Ra-Da“ Marka Pontekora. Zapaženo su prošli Rumun Adrijan Sitaru sa „Hooked“ i Čeh Bohdan Slama sa storijom o seksualnom identitetu – „The Country Teacher“.

U ponedeljak je na repertoaru bio još jedan film koji se bavi „realnošću“ – „Vegas: Based on a True Story“, sa temom kockanja u Las Vegasu. Film je režirao Amir Naderi, Iranac koji radi u Americi. U filmu je reč o radničkoj porodici koja je ubeđena da su gangsteri zakopali milione dolara u njihovom dvorištu, i dok oni nedeljama budu prekopavali baštu, sve to će zapravo poslužiti kao povod za opklade.