Brecelj je uspeo da isteroriše Antiterorističku jedinicu

Sećanje na Brecelja (1951 – 2022) počelo je projekcijom video-dokumenta kojim su Jovan Bačkulja i Nenad Vujić pratili razvoj „Performansa – omaža Dimitriju Tucoviću“ kojeg je Brecelj izveo 2014. godine u okviru projekta CZKD-a, „En Garde, Avant – Garde 20/21“.

Razgovor o Breceljevom životu i delu odvio se u okviru izložbe „Javnost i prostor“, a u njemu su učestvovali Aleksandra Sekulić, Jovan Bačkulja, Danilo Milošev Wostok.

Bačkulja je pojasnio da se na dan kada je snimao „Performans – omaž Dimitriju Tucoviću“ održavao i derbi u Beogradu, te je grad bio pun policije u navijača.

– Bilo je interesantno da se policija dosta dobro držala što se Brecelja tiče, jer su shvatili odmah da je u pitanju neki performans, prisetio se Bačkulja i dodao da su tog dana Vujić i on sa Breceljem razgovarali o albumima i ličnostima. Glavna tema je bila Breceljev album „Marjanov čudni Zajec – Svinjam Diamante“.

– NJemu je to bilo jako čudno, jer se o toj ploči nikada nije puno govorilo, a ja sam namerno stavio pesme sa tog albuma u film. Oko toga se plete gomila mitova i legendi… ali to ćemo ostaviti za neke druge priče, jer ovo nije jedina komemoracija koju ćemo praviti Brecelju. Imaćemo i druge događaje i izložbe u planu, najavio je Bačkulja.

Kada su isterivali Rome iz Slovenije, Brecelj se izjasnio kao Rom, preskočio policijsku ogradu i završio u zatvoru. Bio je iskonski borac za pravdu.

Danilo Milošev Wostok, ispričao je kako je upoznao Brecelja kada je u januaru 1981. dolazio da svira u Vršac, odakle je i Milošev.

– U Vršac nikada niko nije dolazio. Tada sam čuo da on dolazi da svira u našoj mesnoj zajednici. Doveli su ga neki naši prijatelji. On je tu pravio haos. To je bio period tik što je napustio Buldožer. Odbio je karijeru rok zvezde i nije hteo da peva Žene i muškarci, već je išao dalje u andergraund, kazao je Milošev. On se osvrnuo na Breceljeve performans akcije poznatije kao meki terorizam.

– Učestvovao sam u više akcija mekog terorizma sa njim. Kada je papa dolazio u Sloveniju, zvona nisu zvonila samo u Kopru, zato što je Marko Brecelj sa ekipom izveo akciju oblaganja zlatnih zvona. To se desilo 2003. godine, ispričao je Milošev.

– Kada bi na katolički praznik popovi videli Brecelja, odmah bi zvali policiju. Zato je on slao terorističku delegaciju. Najuzbudljiviji događaj desio se 2018. godine, kada smo se noću vraćali iz predela blizu Istre. U nekom momentu jako svetlo je upereno u nas. To je bila policijska patrola. Oni su nas zaustavili i Marko koji je bio ludo hrabar čovek, im je rekao: „zašto tako sijate u oči, da se ja slupam, da li ste vi normalni..“ To su bili slovenački specijalci naoružani do zuba, a Marko je započeo raspravu sa njima. Mi smo sedeli u autu sa srpskim pasošima i nismo mrdali. Čuli smo neke povišene glasove jer je Marko jednog policajca doveo je do nervnog sloma. Brecelj je tako uspeo da isteroriše Antiterorističku jedinicu. Napisali su nam kaznu, ali Marko je bio srećan, a mi smo pomislili da ćemo stvarno završiti u zatvoru, prisetio se još Milošev.

Sprdnja sa vesti o smrti

Kada se desilo da su Marka Brecelja proglasili mrtvim, pre nego što je stvarno preminuo, pola Slovenije i gradonačelnica LJubljane i njena zamenica, došli su da vide da li je Marko živ ili mrtav. A on je za sebe rekao „Ja sam žetelac koleteralne koristi od svoje smrti“, i počeo da daje posthumne intervjue i da zajebava sve živo, čulo se još na ovoj večeri – omažu Marku Brecelju.

LJubio cipele Arsenu Dediću

Jedna priča tiče se i Arsena Dedića. „Kada je Marko počeo kao akustičar i kantautor, za svoj avangardan album pokupio je omladinsku nagradu Sedam sekretara SKOJ-a koju mu je uručio Arsen. On je prvi rok izvođač koji ju je dobio. Meni je Marko ispričao da je Dedić puno uticao da on dobije nagradu. Ali u Marku je ključao đavo pobune. Napio se dobro, napravio se da se sapleo pred Dedićem, pao na pod i počeo da mu ljubi cipele – „Hvala ti što si mi sredio nagradu“, rekao je, a Arsen je pocrveneo, podsetio se Milošev Breceljeve priče.