Ljubinka Buba Đurđević (privatna arhiva)Mnogima je Amerika san, a ona ga je živela. Kada je 1995. godine sa 47 godina života i 20 godina rada u Narodnom muzeju kao restauratorka, napustila Beograd i krenula na ovaj kontinent, Ljubinka Buba Đurđević, magistarka primenjene umetnosti, nije ni slutila da će raditi za holivudske zvezde i američke bogataše.
Nije uvek bilo lako. Naročito što je u to vreme kako kaže bilo mnogo ruskih restauratora koji su se nudili kao najbolji.
– Imala sam sestru koja mi je pomogla u početku. Ali ona je živela oko 60 km od Los Anđelesa. Prvi posao sam dobila kod galeriste Bena Sasuna na Beverli Hilsu. Nije bilo lako meni kao ženi da uspem usred muških snažnih kolega. Ali tamo te ne štede. Restauracija polirane mermerne ploče koja je okrnjena ili izgrebana je vrlo zahtevno. Ustajala sam u 5 ujutru i radila restauraciju u studiju , išla oko 10 sati u galeriju „Arte“ gde sam bila zaposlena. Popodne sam jurila u druge galerije da procenim i uradim druge restauracije. Za velike projekte sa uzimala neplaćene dane. Nakon sedam godina sam dobila Grin kartu i tada sam se osamostalila. Napravila sam svoj biznis ali ništa nije bilo lakše“, priča Ljubinka za Danas.
Magistrirala je na restauraciji porcelana, a 1984. godine bila je u Pol Geti muzeju na usavršavanju restauracije grčke tera sigilate. Voli, kako kaže, vidljivu restauraciju.
– Restauracija je oživljavanje uništenih antikviteta. Pitanje je koliko treba „uništiti“ original da bi se on oživeo. To znači da li treba antikvitet popraviti toliko da se takva popravka uopšte ne primećuje? Etika kaže da to nije OK. Estetika traži savršenstvo u izgledu. Ja volim vidljivu restauraciju. Pod ultravioletnom lampom i rendgenskim snimanjem sve restauracije se vide. Ali kolekcionari porcelana traže savršenu restauraciju. Nikakvi lepkovi nisu večiti i zato je poželjno restaurisati vidljivim zakačkama koje imaju svoju draž na starini . Međutim, u savremenom i bogatom svetu traži se nemoguće“, govori Buba i priseća se slučaja kada se od nje tražilo da restaurira pozlaćeni trosed iz rokoko stila, kome nije bilo pomoći.
Radila je mnoge restauracije za kompaniju Michail Smith – mladog arhitektu unutrašnjeg enterijera, koji je nameštao kuće bogataša, poput Klintona, Sidni Kraford i mnogih drugih.
– Kupovao je antikvitete na aukcijama Christies’s i Sotheby’s i kreirao enterijer za svoje klijente. Svaki komad sa aukcije je tražio male ili veće doterivanje. Tako sam išla nekoliko dana u novu kuću Sindi Kraford u Malibu, da doteram oštećene stvari. Ona je veoma prirodna i komunikativna. Igrala se tada sa malom svojom decom, dok sam pored njih radila, navodi Buba.
Imala je priliku da se susretne i sa Bred Pitom koji je sarađivao sa njenim šefom Valdom, galeristom sa Beverli Hilsa.
– Bred je kupio mermernu skulpturu od njega. Trebalo je hitno restaurirati oštećenje na skulpturi i Brad je hteo da vidi kako ja to radim. On je bio veoma lepršavo šarmantan, priseća se naša sagovornica.
Radeci u galeriji „Arte, u kojoj je bila zaposlena srela je i Majkla Džeksona.
– Jednoga dana došao je Majkl Đekson, u pratnji snažnog telohranitelja i klinca od oko 12 god. Nosio je belu masku na licu. Bio je čest kupac antikviteta u toj galeriji, dodaje ona.
Priseća se i interesantne anegdote iz južne Kalifornije, gde je u kuci bogataša koji se obogatio na pronalasku satelitskog elementa za mobilne telefone.
– Kuća je kopija staro rimske arhitekture, isto kao stari Pol Geti muzej, gde sam i sama bila na usavršavanju. Mlada supruga tog vlasnika je tražila da se patiniraju stubovi i kamin i stepenište u kamenoj sobi. Sve je moralo da izgleda staro. Kamin koji nikada nije bio korišćen morala sam da izgaravim. Povela sam sina od 17 godina da mi pomogne i lepo smo “ isprljali“ novu kuću“, navodi Buba.
Nostalgija za Srbijom je kaže vukla, ali nije shvatala „da ni ovde nije kao što je nekada bilo“.
Danas ima svoj veliki atelje i nekoliko keramičkih peći. Pre pet godina imala je dve izložbe mozaika panoa, skulptura, mozaik stočića. Aktivna je i kao član Dnevnog boravka za starije „Stari grad 2“. Ovih dana u Skupštini grada Beograda uručena joj je i nagrada „Zlatno doba“, koja se dodeljuje za životno delo istaknutim stvaraocima čiji su rad i život na korist ljudima uz poseban kvalitet, a to je odanost plemenitim ljudskim težnjama potvrđena kroz delo.
– Ovo je velika nagrada ne samo za mene nego inače. Mi stariji, a ja sebe još uvek ne smatram starijom, smo vrlo energični i imamo ideja i stvaraoci smo i dalje. Ovo nije kraj, ovo nije za doviđenja, već za početak. Stalno imam nove početke. Celog života sam imala i sada ponovo imam nove početke – rekla je Buba nakon što joj je gradonačelnik uručio nagradu.
Otkriva nam da radi restauraciju srednjevekovnog stakla za Narodni muzej, za sledeću godinu priprema izložbu slika „Kosmički cvet“, a ima i dogovore da radi sa školskom decom u Grockoj.
Tekst objavljen u dodatku lista Danas povodom Međunarodnog dana strarijih „Treće doba“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
