Britanci razumeju važnost kinematografije

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Cilj nam je da ljudi prošire svoj izbor kako bi razvijali ukus. Ali i da pomognemo rediteljima, odakle god oni dolazili, da njihovi filmovi budu dostupni velikom broju publike. Naše pravilo je da ne možete razvijati savremenu kinematografiju, ako nemate pristup velikim delima iz istorije svetske kinematografije. Neverovatno je koliko velikih filmova nije danas dostupno, jer nije ekonomski isplativo ponovo ih objavljivati ili prikazivati. „Podzemlje“ nije dostupno već godinama zbog problema oko autorskih prava. Mi objavljujemo između 30 i 50 filmova godišnje na DVD-iju. Tržište za to danas ne postoji. Oni nemaju nikakvu ekonomsku vrednost. Ali imaju umetničku i kulturnu. Zato će svoj DVD dobiti i „Podzemlje“ – objašnjava Nevil.

Kad je reč o savremenom britanskom filmu, on i dalje, kako kaže, uspeva da odoleva prevelikim uticajima Holivuda i Evrope.

– Ako pogledate statistike, britanska produkcija je trenutno jedna od najvećih na svetu. Razlog za to su dobri uslovi za rad, talenti, velika ulaganja u studije… ali mislim da ono što pre svega imamo jeste prepoznatljiva kultura. Svi znaju za britansku kulturu. Bilo da mislite na čaj, zamkove, planine u Škotskoj, sestre Bronte, Dikensa ili Šekspira… – ističe predsednica BFI.

Ipak, iako je britanska kinematografija jedna od najvažnijih produkcija na svetu, veliki filmovi ne mogu se zamisliti bez učešća američkih studija.

– Mislim da je širom svetom nemoguće zamisliti veliku produkciju bez američkih studija. A njih sada ima širom sveta, ne samo u Americi. Kad je reč o britanskoj nezavisnoj kinematografiji, tu su stvari vrlo dobre. Budžeti su mnogo manji nego u Americi, ali imamo veliki broj scenarista i reditelja spremnih da rade. Ima, naravno, kritičara koji tvrde da se, bez obzira na velika ulaganja, smanjuje vrednost britanske produkcije. To nije tačno. Ako ste nezavisni reditelj u Britaniji, imate naciju iza vas koja razume važnost kinematografije. Postoji sistem koji sve to kontroliše. Imate dobre uslove – studije, najnoviju tehnologiju, škole u kojima možete da izučavate svoju veštinu… što reditelji u drugim zemljama mogu samo da sanjaju. Posledice takvog sistema su da mnoge naše talente – reditelje, glumce… izvozimo. Sledeći film iz franšize „Ratova zvezda“ – „Rogue One: A Star Wars Story“ režira Garet Edvards („Godzila“). A istovremeno imamo i važne nezavisne filmove. „Bruklin“ je divan film mladog reditelja DŽona Kroulija, koji je nominovan za Oskara – objašnjava Nevil.

Pojedini filmovi britanske produkcije, poput ostvarenja iz serijala o DŽejmsu Bondu i Hariju Poteru, stigli su do neverovatnog broja publike.

– Na to smo, razumljivo, vrlo ponosni. Posebno na Bonda jer je to franšiza koja se već decenijama producira u Britaniji. Mislim da bi bilo pametno obnoviti tu franšizu na nov način, dopadljiv sadašnjim generacijama, kako bi imala onoliko publike kao što je imala 60-ih, 70-ih kada je sve počelo – napominje Nevil.

Na pitanje kako, budući da je „različitost“ (diversity) u korenu ideja da novi Bond bude crnac, gej, žena…, kaže:

– Različitost je esencijalna. To je nešto što mi u Velikoj Britaniji poznajemo. To nije samo nešto što lepo zvuči i što bi trebalo tako činiti. Da bi napravili zanimljivu priču, koju svi želimo da čujemo, moraju da postoje različiti glasovi. Mislim da je u Britaniji ta različitost zapostavljena u odnosu na ljude koji su ekonomski isključeni, koji dolaze iz manjih gradova, sela, gotovo bilo gde izvan Londona… koji zbog novca ili porekla ne mogu tako lako da upišu dobre škole i da tako dođu do filmskog sveta. Poslednjih deset godina pokušavamo da razbijemo te barijere. Ali moramo još mnogo toga da promenimo kako bi to zaista funkcionisalo.

Tema različitosti na filmu stigla je čak do britanskog parlamenta zahvaljujući Idrisu Elbi i njegovom govoru vezanim za „beli Oskar“.

– Govor Idrisa Elbe je odličan i uravnotežen. Mislim da imamo vrlo zanimljivu debatu oko „belih Oskara“. Šarlot Rempling je izjavila da je sve to „rasistično prema belcima“, dok je Šeril Bun Ajzak, predsednica Akademije, kazala da je jako tužna što su samo belci nominovani. Moj stav se nalazi između te dve krajnosti. Smatram da ne možete bojkotovati nagrade koje su dodeljuju za nečije najbolje izvođenje, koje daje snagu tim umetnicima da se i dalje bave ovim poslom. Ali takođe znam da nema ni približno dovoljno uloga za glumce tamnije kože, sa invaliditetom, LGBT osobe, kao ni za žene. Posebno nema posla za rediteljke. Zaista mislim da je jedino rešenje činiti nešto proaktivno kako bismo zajednički rešili problem, pre nego što se on uveća i zakomplikuje – smatra Nevil.

Prema njenim rečima, kad su u pitanju mladi talenti koji će obeležiti britansku kinematografiju u narednom periodu, treba posebno obratiti pažnju na Bena Vitlija i njegov film „Oblakoder“ (nedavno prikazan u Beogradu na festivalu Film and Chips). Kad je reč o svetskoj kinematogrfiji, ona smatra da narednih godina pogled treba da nam bude usmeren ka Islandu sa kog sve češće stižu odlični naslovi.

Odijaru nagrada za buduće filmove

Francuskom reditelju Žaku Odijaru, glavnom gostu Kustendorfa, uručena je Nagrada za buduće filmove, nakon projekcije filma „Dipan“ za koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu.

– Obožavam da dobijam nagrade. Posebno od Kusturice i svih njegovih važnih filmova. Svi volimo filmove. Oni mi pomažu da živim. Ponekad imam osećaj da reditelji razgovaraju jedini sa drugima kroz svoja ostvarenja. Da nije bilo tih ljudi, verovatno ni ja ne bih snimao – kazao je reditelj dodavši da se nada da će i studenti koji sa svojim filmovima učestvuju na Kustendorfu snimati dobre naslove.