Budite promena koju želite da vidite u svetu

Na ovoj prvoj javnoj prezentaciji ovog globalnog projekta koji, između ostalog, treba da pokaže bliskost i razlike evropske i indijske kulture, ambasador Batačardži pozdravio je publiku na rečima Mahatme Gandija: ,,Budite promena koju želite da vidite u svetu“. Ove reči su na najbolji način ukazale na veliku Gandijevu misiju aktivnog delovanja nenasiljem. Zato se Batačardži posebno osvrnuo na Gandijeve koncepte istine i nenasilja i povezao ih sa nekim osnovnim činjenicama iz Gandijevog života i njegovog društveno-političkog delovanja.

Ambasador Batačardži istakao je da je za Gandija istina bila jedini put k Bogu i društvenom preobražaju. On je ukazao na dva događaja iz Gandijevog ranog detinjstva koja su ga opredelila na put istine kome je ostao veran do kraja života. U Gandijevu školu jednom prilikom došao je inspektor da proveri rad nastavnika. Deca su dobila zadatak da napišu po pet reči na engleskom jeziku. Gandi je napisao četiri, ali pete nije mogao da se seti. Nastavnik je to primetio i dao mu znak da prepiše od druga pored, koji je svih pet reči ispravno napisao. Gandi se nije ni osvrnuo. Predao je zadak s četiri napisane reči. Posle toga ga je nastavnik ukorio, ali je Gandi, iako je bio samo slabašni dečak, u toj situaciji shvatio da je istina jedini pravi put i da od toga neće odstupati.

Novo iskušenje naišlo je kad ga je školski drug, snažne građe, nagovarao da jede meso kako bi i on bio snažan. Porodica mladog Gandija nije jela meso. Time bi prekršio zavet tradiciju. Ali, drug je bio uporan i Gandi je odlučio da proba meso kako bi i on bio snažan. Kako nije imao novca za to, otkinuo je mali privezak sa zlatne narukvice svog starijeg brata. Počeo je da jede meso, a da njegovi roditelji to nisu ni slutili. Ubrzo je uvideo da mu snaga ne dolazi i pokajao se što je tako nešto skrivao od svoje porodice. Napisao je pismo ocu, ostavio ga na njegovoj postelji i čekao prekor. Kada je otac pročitao priznanje i uverio se u istinitost i snažno pokajanje svog sina, plakao je. Dečak je plakao zajedno s njim i uvideo da je to bila prva lekcija o nenasilju koju je naučio. Shvatio je da se svaki odnos razrešava u istini i odlučio da vrednosti istine i nenasilja nikada više ne zanemari.

Ambasador Indije ukazao je da je nenasilje bilo jednako delotvorno u udaljenim i različitim zemljama kao što su Južna Afrika i Indija u kojima je Gandi delovao i da je u oba slučaja uspeo da oslobodi zajednicu od nepravednih zakona ii bezdušne eksploatacije. Prema rečima Batačardžija, Gandi je, držeći se istine i nenasilja, ujedinio i preobrazio Indiju.

Profesor Aleksandar Petrović ocenio je da je Gandi najznačajnija ličnost ne samo Indije nego i celog 20. veka i da spada u red velikih učitelja čovečanstva.

– Gandi je učinio nemoguće: točak doba otkrića, koji je pet vekova nemilosrdno gazio i istrebljivao narode na svim kontinentima, on je zaustavio i učinio da se Indija oslonjena samo na moralnu snagu izbavi od njega. Indija zapravo nije nikada u pravom smislu otkrivena, umesto nje otkrivena je njena lažna slika, Amerika. Indija je Evropi ostala neshvaćena što je ubedljivo pokazano kroz Gandijev podvig moralne pobede nad surovim britanskim imperijalizmom. Svet to nikada pre njega nije video. Protivno uobičajenim zabludama da samo masa donosi istorijske promene, Gandi je pokazao da samo ličnost može da promeni svet. Ona to može da učini tako što se poistoveti sa svetom. Gandijeva veličina je uspostavljeni moralni identitet ličnosti i sveta. On ne bi dobio borbu za svet da već nije dobio borbu sa sobom. Ličnost je tako prestala da bude usamljena u svetu – postala je svet – rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, iz toga su nastale dve Gandijeve ključne političke zamisli: ahimsa – nenasilje i satjagraha – odanost istini.

– Ahimsa se širi Indijom kao odgovor na Roulatov zakon koji je davao vojna ovlašćenja za borbu protiv Gandija i njegovih revolucionarnih saradnika. Kao odgovor na pokolj u Amritsaru, kad su Britanci za samo desetak minuta ubili preko hiljadu ljudi, žena i dece, a isto toliko ranili, Gandi podiže talas nenasilja u kome je cela Indija u jedan mah paralisana. Na taj način zajednica je pokazala nepobedivo jedinstvo. Zajednica je, drugim rečima, postala ličnost. Ako je nasilje princip istorije, kako veli Marks, onda je ahimsa neistorijska ili nadistorijska. Dok je Marks kraj istorije lukavo odložio na neodređeno vreme komunizma, ahimsa je kraj istorije sada i ovde. Moć Gandija, moć ahimse i satjagrahe, vidi se po brzini ujedinjenja Indije. Iako je Gandi već bio mrtav, njegova ideja je bila živa. NJegov saradnik Sardar Patel je posle dobijanja nezavisnosti za samo godinu dana uspeo da ujedini 565 nezavisnih indijskih država. Nešto o čemu Evropa ne može i posle više decenija ni da sanja. Zato ona i dalje sanja Indiju – poručio je profesor Aleksandar Petrović.