Budvanska publika Nemanju Radulovića i ansambl “Double sens” tri puta vraćala na bis

Koncert je dio velike turneje na kojoj Radulović promoviše album “Roots” (Koreni) objavljen na jesen 2022. godine za američku diskografsku kuću “Warner Classics”.

Budvanska publika je Radulovića i ansambl pozdravila ovacijama i višeminutnim burnim aplauzima zbog čega su se tri puta vraćali na bis.

Radulović je već dva puta bio gost festivala Grad teatar.

Prvi put je nastupao kao devetnaestogodišnjak 2005. godine u crkvi Santa Maria in punta, a zatim 2017. godine na sceni između crkava kada je svirao koncert “Kanada u svjetskoj muzici“, koji je Grad teatar organizovao u saradnji sa Ambasadom Kanade.

Ovog puta Radulović je na samom početku koncerta, mnogobrojnoj publici na sceni između crkava, kazao da mu je drago što je deo divnog festivala koji tako dugo traje.

“Ovo muzičko putovanje proći ćemo kroz 22 zemlje. Ideja za album nastala je za vreme prvog „lockdown-a” 2020. godine. Nismo imali mogućnost da putujemo, pa nam je najviše prijalo putovanje kroz muziku, muziku iz naroda. Hteo sam, nakon celog tog perioda da, zajedno sa svojom muzičkom porodicom, podelim sa svima kako smo se osećali u tom trenutku”, kazao je Radulović.

Radulović i “Double sens” su, u zvaničnom delu programa, izveli 17 kompozicija koje nose nazive različitih zemalja, tako da je prva bila u posebnoj celini nazvanoj “Irska, Kvebek, Škotska”.

U tom segmentu je u prvom planu bio autor Žan Karinjan u aranžmanu umetnika Aleksandra Sedlara, “Posveta Žanu Karinjanu”.

Radulović je publici otkrio i da celog projekta ne bi bilo, da nije bilo Aleksandra Sedlara.

“Mesec i po dana smo proveli u studiju, pravili aranžmane, vrlo malo spavali. Velika je čast raditi sa multitalentovanim ljudima, saznate mnoge stvari o sebi i to su najinspirativniji momenti u celom procesu. Ansambl je sastavljen od najbližih ljudi u mom okruženju, tu su moji prijatelji iz detinstva do 14. godine, prie nego što sam se preselio u Francusku, a tu si i prijatelji iz Francuske koje sam kasnije upoznao.”

Radulović i “Double sens” su publiku poveli na muzičko putovanje kroz Kinu (“Ljubavnici leptiri”).

Posebnu celinu činile su Argentina, Austrija, Italija i Grčka (“Por Una Cabeza”), nakon čega ih je put poveo u Brazil (“Manha de Carnaval”) i Rusiju (“Podmoskovske večeri”).

U segmentima Vlasi, Moldavija i Bosna istakla se vokalna solistkinja Ksenija Milošević koja je, zajedno s ansamblom, izvela kompozicije “Mndra mja”, “Cigani lete u nebo” i “Što te nema”.

Nakon desetominutne pauze muzičari su otputovali u Srbiju (“Posveta Šišiću”).

Radulović je kazao da nisu mnogo razmišljali koga da predstave kada je Srbija u pitanju.

“Aleksandar Šišić je bio apsolutni violinijski genije, fenomenalan u svom žanru.

Šteta što je živeo u vremenu koje nije bilo toliko tehnološki napredno, ko zna šta je sve mogao da postigne“.

Nakon Srbije, muzički put ih je poveo u Francusku (“Indifference”), Španiju (“La Vida Breve”), Indiju (“Katchur Kahn”), Izrael (“Kralj David”), Severnu Makedoniju (“Makedonsko devojče”), Japan (“Takedina uspavanka”), dok je poslednja zemlja ovog muzičkog putovanja bila Kuba (“Mambo”).

Budvanska publika je stajaćim ovacijama i ogromnim aplauzima pokazala da želi još, tako da se violinista sa ansamblom tri puta vraćao na bis kada su izveli kompozicije „Niška Banja, topla voda”, “Pašona kolo” i “Somewhere over the rainbow”.