„Budžet za vojsku treba dati Kulturi“: Dnevnik Vladimira Đurića Đure

Čuo se sa izdavačem, Rodoljubom Stojanovićem iz Multimedia Music, dogovaramo da bude kod njega u radnji. Rođa je otišao na Svetu goru, vraća se u ponedeljak da sve utanačimo. Poslao sam objavu različitim medijima. Veoma sam zadovoljan ovim izdanjem.

Odlazim do Sokoja, koji je takođe pomogao da se ovo napravi. Viđam se kratko i sa Dejanom Manojlovićem. Prijavio sam svoja nova dela, tekstove i muziku. To je sad već nauka. Treba sat vremena da se popune sve kolone. Ali opet ima smisla kad se pojave tantijemi. Tako da strpljivo popusujem svoje nove pesme.

Dve kompozicije mi je uradio Nemanja Bogunović, proslavljeni kompozitor klasične muzike i virtuoz na gitari. Nedavno je imao sjajan koncert u Narodnom pozorištu. Promovisao je svoj novi CD Midnight Serenade.

Gotovo i u isto vremne pojavljuje se i CD trećeg važnog saradnika na Anđeoskim pesmama. To su Pesme iz Pasaža mog najbližeg saradnika Milana Burde. U pasažu je naravno i Burdin studio u kome godinama radimo nove pesme, gde se okupljaju naši muzičari.

Burda je šef orkestra Đura i mornari, njemu se javljaju klijenti kad žele da zakažemo koncerte ili svirke. Sjajno svira klavijature, što se može čuti na našem projektu Letnja terasa.

Rekao mi je u petak ide na proteste, jer on to regularno radi. Čuli smo se tog jutra i rekao sam mu da će biti kiša. Rekao mi je da ima odličan kišobran.

U petak sam imao zakazanu probu sa mojim starim drugarima iz benda Heroji. Stigao sam oko dvanaest.

Raduje me da se ponovo družim sa Milutinom, Čejom i Mipijem. Miša Savić ima kuću i podrum gde probamo. Gitare nam svira Nenad iz benda KKN. Bubnjara još nismo našli.

U staroj postavi Heroja iz 1980-ih bubnjeve je svirao pokojni Ivica Vdović Vd, legenda novog talasa. Gitaru nam je svirao Vladan Aćimović Aćim koji je takođe otišao s one strane.

U svakom slučaju sviramo stare pesme, al i po neku novu.

Rokerski zvuk električnih gitara ima svoju posebnu draž. Milutin svira ritam gitaru na svoj jedinstven način.

Energija je tu, baš kao i pre 35 godina. Bili smo dosta popularni 1988, Kiza rok i Zgromiću te ja…

Da smo nastavili tim putem sa tim mladalačkim entuzijazmom ko zna šta bi bilo. Umesto naše nove ploče, izašao je rat…

Subota, 3. juna

Nalazim se sa moji prijateljem književnikom i publicistom Zoranom Stefanovićem. Od pre par meseci Zoran je predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije, a ja njegov zamenik. Pozvao sam ga da govori na mojoj promociji.

Dramski pisci su u ovoj zemlji često bez velikog uticaja, ali su zato njihova dela od velikog značaja. Zoran je pun entuzijazma i energije, da povrati ugled ovog udruženja koje je osnovao Branislav Nušić. Zoran je nedavno objavio fenomenalnu studiju o srpsko francuskim odnosima kroz istoriju stripa.

Kao osnivač projekta Rasko najveće digitalne biblioteke u regionu, Zoran pokušava da kulturno nasledje približi širokoj publici. Pošto ja imam svoju teoriju kulture, koja bi trebala da bude glavni nosilac svih stubova društva, gde bi učeni kulturpolitičari vodili zemlju napred, Zoran me pažljivo sluša. U globalnom svetu kakav je danas jedino ima smisla boriti se za svoje kulturno mesto.

Budžet za vojsku treba dati Kulturi. Moja stara tropikalistička ideja je takođe da se Srbija proglasi za pozorišnu predstavu, da se na granici naplaćuju karte. Gledaoci, stranci, putnici, učestvovali bi svojim prisustvom u nadahnutoj izbedbi Velikog pozorišta Srbije. Svi mi nastavili bi da radimo isto što i do sad, samo bi trebalo da budemo svesni da smo glumci u velikoj predstavi.

Nedelja, 4. juna

U nedelju sam ceo dan pisao. Napisao sam veliki esej o ezoteriji u ex-yu rok poeziji. Zvao sam Boru Đorđevića i rekao sam mu za angeološku analizu pesme Pogledaj dom svoj Anđele. To mu se dopalo. Zvao sam ga na promociju, ali je rekao da tada ima koncert. Potom sam čitao knjigu Dilan u Americi i zaključio da najpoznatiji smrtnički rok pesnik ima biografije za 40 ljudi. Kao što neki istoričari rekoše da Srbi imaju istorije za četrdeset naroda.

Ponedeljak, 5. juna

Ujutro sam bio kod mog druga Milana Subotića iz Euroblica da mu odnesem CD. Milan mnogo voli poeziju i vrhunski recituje stihove naših najboljih pesnika. Pričali smo o Izvrnutoj pesmi nepoznatog autora iz okruga Bukovica odakle su Milanovi. Kad mi on kaže da je neka pesma dobra, onda je to tako. Posle sam otišao na Gardoš do Nemanje. U njegovom famoznom dvorištu, izneo je gitaru i zasvirao. Drveće je okrenulo grane ka nama, kao i cveće u velikim saksijama… uvežbali smo nekoliko anđeoskih pesama. Otišao sam do Rođe i sve smo dogovorili za promociju. Nadam se da nismo pozvali previše ljudi i da će svi stati. Vratio se iz Svete gore sa puno utisaka. Pokazao mi je fotografiju ikone na kojoj je naslikan bog sa zlatnim trouglom oko glave. Anđeli imaju okrugle oreole, a Bog trouglaste. Koliko mi je samo dao tema za razmišljanje.

Utorak, 6. juna

Video sam se kratko sa doktorom Vladom Jakovljevićem kome pomažem da pripremi važan svetski kongres patofiziologa u Beogradu. Nina je pravila jako dobre špagete za ručak.

Presrećna je kako je Nebojša Babić uradio spot za pesmu Ljubavni brod. Uklopio je moje i njene fotografije od pre 20 godina. Tada je jedno vreme radila kod Nebojše u Orandž studiju.

Nebojša je genije fotografije. Spot je producirala njegova ćerka Jana. Čuo sam se taj dan sa puno ljudi.

Dogovorili smo se Burda i ja sa Nikolom Buljem da sviramo na Organik festu. Moj brat iz Valjeva Dragan Stojanović me pozvao da sviramo na Divcistoku, novom trodnevnom Vudstoku u Divcima početkom jula.

Čuo sam se sa Petrom Arbutinom oko izdanja moje dve knjige u Službenom glasniku. Dogovorio sam se sa Aleksandrom oko dnevnika za Danas.

Mislim da sam tog dana okrenuo tridesetak telefona. Poznajem zaista puno ljudi u ovom gradu, to je veliki kapital. Ljudima moraš dati energiju, da bi ti oni posle vratili.

Sreda, 7. jun

Odvezao sam Ninu na posao u Košutnjak u Parking servis. Potom sam otišao kući da napišem sve što treba, uključujući i ovaj dnevnik.

Podršku mi daje i Srđan Marjanović kantautor koji je objavio nedavno odličan roman. Nemanja me zove i pita da li da nosi najskuplju gitaru, dolazi motorom tačno u pet. Njegove akustične gitare su zaista rariteti, kao i zvuk koji dobija svirajući na njima.

Obukao sam se za promociju, išetao našeg maltezera Kokija. Otišao po Ninu. Stigli u pet. Rođa pripremiuo ozvučenje, video bim. Stiže i Nemanja. Probamo dve pesme, zvuči lepo. Puštaju spot na led ekranu. Stižu moj sin Janko i njegov drugar Andrija Ignjatović da fotografišu.

U šest počinje promocija, stotinak ljudi ipak uspeva nekako da stane u muzičku prodavnicu u Sremskoj. U publici prepoznajem mnoge meni zaista drage ljude. Rođa otvara promociju na svoj specifičan način uz malu dozu humora i pregršt informacija.

Potom mikrofon uzima Nemanja Bogunović i kaže kako je veoma zadovoljan našom muzičkom saradnjom, što potvrđuje i producent Milan Burda. Nebojša Babić podseća na dugogodišnju saradnju sa mnom, on je radio i divan omot za Letnju terasu.

Zoran Stefanović pravi mikroesej o mom stvaralaštvu, što mi veoma prija. Potom sviramo tri pesme sa novog albuma. Dobijamo iskrene aplauze. Završavamo zvaničnu promociju, počinje koktel i potpisivanje CD. Pa slikanje i intervjui za TV.

Uspeo sam da se probijem i da sve goste pozdravim na kratko, među njima Dejana Manojlovića, Vladu Marića, Vladu Jakovljevića, Mišu Plavšića, Batu Đorđevića, Svetlanu Spajić, Srđana Marjanovića, Dragoslava Bokana, Beti Đorđević, Peđu Milojevića, Baneta Loknera, Duška Antonića, Milutina Petrovića sa suprugom Anom Rodić, Miška Plavog, Vladu Slavicu, Mihajla Stanića, Ivana Vukadinovića… Sve zajedno lepo veče za poeziju i anđeoske pesme. Ja znam da nemaju rok trajanja.

Autor je pevač, kompozitor, pisac, novinar…