Burleska gospodina Rastka Petrovića

To je njegov paradoks. On je jedan od naših najvećih pisaca i pesnika u rangu Andrića, Crnjanskog… ali je uvek imao problem recepcije. Avangardan i konzervativan, Rastko je bio svoj i individualan – kazao je Antonije Simić, doktorand Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na Književnom amarkordu – Burleska gospodina Rastka Petrovića, a povodom 70 godina od Petrovićeve smrti.

Simić je rekao da Petrović nije prihvatio nadrealiste, to jest, oni nisu prihvatili njega. Radeći na svom delu Petrović nije mogao da prihvata konvencije jednog pravca ma kako radikalan on bio.

NJegovo interesovanje za prošlost nije moglo da se žrtvuje zarad avangardnih destruktivnih tendencija. „Rastko jeste paradoksalan stvaralac, počeo je kao čisti avangardista, došao u sukob sa sredinom, a kao budući diplomata to sebi nije mogao da dopusti. Međutim i posle toga na jedan prigušeniji način zadržao je apsolutno sve odlike avangarde.

On je vrlo zanimljiv pisac stanovišta narodnog čitanja, jedini autor koji u sebi spaja jednu vrstu okrenutosti ka folklornom. Koliko je proziran toliko je i zamagljen“, primetio je Bojan Jović, naučni savetnik sa Instituta za književnost i umetnost.

Prema Jovićevim rečima u Petrovićevom delu „manifesti se povezuju sa poezijom, poezija sa prozom. Kod Rastka je to bila unutrašnja potreba za prevazilaženje žanrova“. Jović objašnjava da ne treba zaboraviti da je Petrović umro posle tri decenije stvaralaštva, što nije preterano dugo razdoblje. Da je Rastko proživeo još dvadesetak godina, konstatuje Jović, svakako bi tu bilo još nečega.

„Rastko je imao tu sreću da bude rođen kao pesnik i taj njegov pesnički talenat – genije, uspešno se ostvarivao u svim drugim poljima. Kad je pisao roman, bio je pesnik. Kad je pisao putopis i tu je bio pesnik, davao nam je lirski doživljaj. Na isti način je prilazio kroz Afriku kao kroz naše manastire. Slikao je ceo svet da ne kažem na isti način. Bio je pesnik i tu je ostvarivao veliki kvalitet“, primetio je Simić i dodao da je Petrović „svoja dela pisao, jer je osećao da treba da ih napiše“.

“ Tajna zbog čega Rastko nije toliko popularan možda se može tražiti na neknjiževnim područjima, NJegova politička upotrebljivost je nula zato što, dok čitate, on je oduševljen prošao sve i on je čovek koji iskreno veruje pre svega u novu državu i novi narod i to se vidi. On nikada neće reći srpska književnost, srpska tradicija, nego naša domovina, upravo iz iskrenog oduševljenja time“, konstatovao je Jović.