Foto: Nenad KovačevićSvaki čovek, živi u svojim sećanjima, sadašnjosti i budućnosti koju projektuje u skladu sa svojim željama. Sećanja su veoma važna i prošlost ne možemo da menjamo.
No, jedini način na koji možemo da je izmenimo je književnost, kroz ponovne i umetnčke doživljaje prošlosti“, naveo je Stefan Čapaliku, albanski pisac, pozorišni i filmski reditelj i univerzitetski profesor, tokom promocije svoje knjige „Svako poludi na svoj način“, koja je održana sinoć u Narodnoj biblioteci Užice.
Kroz sudbine ljudi u svom rodnom Skadru, a kroz vizuru dečaka, autor piše o Albaniji od 1967. godine, kada je ta zemlja proglašena za ateističku državu, do 1985. godine, kada je umro njen vođa i komunistički diktaror Enver Hodža. To je vreme kada je jednu religiju zamenila druga religija – televizija, koja je označila i početak velikih društvenih promena.
Autor je, kako su ocenili Ružica Marjanović, profesorka književnosti iz Užica, i Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Klio koja je štampala roman koji je s albanskog preveo Danilo Brajović, napisao štivo univerzalnih vrednosti, oslanjajući se na lokalnu atmosferu. Njegov roman je, kako su rekli, poštena priča bez ostrašćenosti i radikalne kritike, u kome se humor gradi na kontrastima i koji, između ostalog, aktuelizuje problem zaboravljanja.
Autor, koji je književnu karijeru započeo u postkomunističkoj eri, objasnio je za Danas da je roman nastao iz njegove potrebe da „zadrži sopstvena sećanja“.
„Osetio sam da moja prošlost beži od mene, da je gubim, i odlučio sam da je zadržim. Verovao sam da je ona spefična i veoma važna, jer albanski komunistički režim ne može da se poredi ni sa jednom komunističkom državom. Bilo mi je potrebno da podelim to iskustvo“, kazao je i objasnio da nije želeo da piše dokumentarističku knjigu, ali da se percepcija o njoj menja u zavisnosti od toga kojoj generaciji pripada čitalac.
„Ljudi moje generacije i oni stariji smatraju je dokumentarističkom knjigom. S druge strane, kada sam pričao mojim studenima o tadašnjem životu u Albaniji, pitali su me da li je to stvarno, da li je to istina. Mislili su da je to moja fikcija. Moguće je da će ona, stasavanjem novih generacija, zaista i postati fikcija i u tome je njena jedinstvenost i svežina“, naveo je pisac.
Podsetivši na Ismaila Kadarea, najznačajnijeg albanskog pisca čija su dela prevedena na mnoge jezike, kao i na druge albanske književnike (Fatos Kongoli, Baškim Šehu, Dorijan Deka, Ljuljeta Lešanaku..), na pitanje koja tematika zaokuplja pažnju savremenih albanskih književnika, on je naveo da „ne postoji glavna tema“ i da su „njihove poetike različite“.
Od završetka Drugog svetskog rata do danas, kako je naveo, na albanski jezik su prevedene 72 knjige srpskih pisaca, a potom dodao da su mu omiljeni srpski pisci Ivo Andrić, Danilo Kiš, Meša Selimović, Branislav Nušić, Dušan Kovačević, Biljana Srbljanović, Nenad Prokić i drugi, te da su neki od naših savremenih knjiženika njegovi prijatelji.
Na molbu Danasa da ponudi viđenje odnosa između Albanaca i Srba, posebno na Kosovu i Metohiji, i moguće rešenje tih problema, on je rekao da „nije prava osoba koja bi ponudila odgovore na ta pitanja“.
„Ja sam pisac i došao sam u Srbiju da pričam o svojoj knjizi“, kratko je odgovorio Čapaliku. N.Kovačević
Biografija
Stefan Čapaliku je rođen u Skadru, 1965. godine. Diplomirao je albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Tirani, usavršavao se u Italiji, Češkoj i Engleskoj, a doktorirao je 1996. godine. Istraživač je u Centru za albanske studije i profesor estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani. Piše poeziju, prozu, drame i eseje koji su prevedeni na mnoge jezike, a njegove drame su izvođenje i nagrađivane na nacionalnim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Od 2007. do 2009. godine bio je lektor za albanski jezik na beogradskom Filološkom fakultetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
