Čarls Simić se nikada nije odrekao Beograda, zaslužio je da se na zgradi u Ulici Majke Jevrosime u kojoj je odrastao postavi tabla s njegovim likom

O izuzetnoj ličnosti i delu velikana koji je pre 85 godina rođen u Beogradu kao Dušan Simić, a 1953. sa porodicom emigrirao u Pariz, i godinu dana kasnije u SAD, dobitniku Pulicerove nagrade, jednom od najvećih pesnika druge polovine 20. i početkom 21. veka i izuzetnom esejisti, govorili su njegovi saradnici i prijatelji.

– Čarls Simić je mnogo duže živeo u Nju Hempširu nego u Beogradu, ali je Beograd ostao povlašćeno jezgro i njegovih sećanja i njegovih stihova. U mnogim Simićevim pesmama vidljivi su tragovi Beograda, kao što se Beograd pojavljuje kao tema, pa čak i kao jedna vrsta junaka u nizu njegovih najvažnijih eseja – izjavio je Gojko Božović, pesnik, kritičar, urednik i direktor izdavačke kuće Arhipelag.

– Simić je opisao ogroman luk od dečaka iz ratnog i poratnog Beograda do jednog od prvih pesnika moderne Amerike, ali se nije odrekao svojih snova, već je od njih stvarao slike koje su u samom jezgru modernog pesništva. Pesme je odlikovao od svakodnevice, od čulima i iskustvima proverene stvarnosti, ali je potom u taj materijal unosio i drevne istine i najmodrnija pitanja. Tako su nastajale pesme čudesnih slika i slobodnog, uvek individualizovanog mišljenja – rekao je Božović.

U svom sećanju, Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN centra, govorila je o dragom, toplom čoveku i velikom pesniku koga je mnogo volela.

– Upoznala sam ga u Americi još sedamdesetih godina, i postali smo bliski prijatelji. Družili smo se kad sam odlazila tamo i kad je on dolazio u Beograd, dopisivali smo se povremeno i razmenjivali poruke dok se još nije razboleo. Čarls je bio sasvim neobičan čovek, sve što je napisao je odraz i otisak njegove izuzetne ličnosti. On je pesnik koji je veoma mnogo čitao i odlično je poznavao literaturu, pratio je dešavanja na književnoj sceni, njegov put je bio put savremene literature. On je tako dobro razumeo poeziju, da je jako teško to razumevanje uporediti i sa jednim drugim tumačem poezije – rekla je Vida Ognjenović.

Za novinarku Vesnu Roganović, koja je 1991. prva započela prevode njegovih tekstova, Simić je najvažniji pisac s kojim je sarađivala. Iz te saradnje nastala je i knjiga njenih razgovora sa najvažnijim i najslavnijim imigrantom naše književnosti, „Đavo gudi na raskršću“, koja je objavljena 2017.

– Prevodila sam ga trideset godina, napravila s njim niz razgovora, i bila u stalnom dijalogu s njegovim esejima i pesmama. Čarls Simić je u Ameriku uneo evropski duh, ali je u Evropi u novije vreme bio najprevođeniji i najuticajniji američki pesnik – istakla je Vesna Roganović.

Pesnik i esejista Slobodan Zubanović oživeo je sećanje na druženja sa Simićem prilikom njegovih dolazaka u Beograd.

– Pre desetak godina, zajedno s drugim kolegama iz Srpskog PEN centra, slušao sam jednu od zanimljivih životnih priča Čarlsa Simića. Ispričao nam je da je kao dečak razbio jedan prozor na stepenštu u zgradu u kojoj je živeo, u Ulici Majke Jevrosime. Pre susreta s nama, kako je rekao, bio je ponovo u toj zgradi, i našao je prozor u istom stanju u kome ga je ostavio pre šezdeset godina – svedočio je Zubanović.

Kako je istaknuto u ovoj posveti velikanu, Simić je najzaslužniji za prisustvo savremene moderne srpske poezije u SAD u dugom nizu poslednjih decenija, preveo je neke od naših najvažnijih pesnika kao što su Vasko Popa, Aleksandar Ristović, Ljubomir Simović, Novica Tadić…, i ne samo njihove pojedinačne pesme nego je objavio i čitave knjige, antologiju moderne srpske poezije.

Prema rečima pesnikinje Radmile Lazić, čiju je poeziju takođe prevodio, Čarls Simić je posvećeno širio prostore moderne poezije.

– Od dobro poznatog materijala gradio je nesvakidašnje pesničke svetove. Zadužio je Beograd i srpsku kulturu. Nadam se da će na zgradi u ulici Majke Jevrosime u kojoj je živeo biti postavljena tabla s njegovim imenom i likom – istakla je Radmila Lazić.

Nezaboravni književni i kulturni događaji

Čarls Simić je bio član Američke akademije za umetnost i književnost, na Univerzitetu u Nju Hempširu više od trideset godina predavao je engleski jezik i kreativno pisanje, a njegova dela prevedena su na sve veće svetske jezike.

Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su Pulicerova, Nagrada Makarturove fondacije, Nagrada „Edgar Alan Po“, Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada „Valas Stivens“, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Nagrada Srpskog PEN centra za prevođenje srpske književnosti, Medalja „Robert Frost“ za životno delo u poeziji, Nagrada „Zbignjev Herbert“, Zlatni venac Struških večeri poezije…

Poslednjih godina u izdanju Arhipelaga objavljene su njegove knjige eseja „Alhemija sitničarnice“, „Gledaj dugo i netremice“, „Tamo gde počinje zabava“, „Čudovište voli svoj lavirint“ i „Anđeli na žici za veš“, kao i knjiga izabranih i novih pesama „Iščekujući presudu“.

U izdanju Povelje objavljena je knjiga pesama „Ludak“, a Arhipelag objavljuje i veliku retrospektivu poezije Čarlsa Simića na srpskom jeziku.

Tri književne večeri Čarlsa Simića u Beogradu (krajem oktobra 2006, polovinom maja 2011. i krajem avgusta 2017), ostali su upamćeni kao nezaboravni književni i kulturni događaji.