„Čarobnjak iz Oza“: 85 godina voljenog filma koji krije mračne tajne

Te 1939. godine, kada je „Čarobnjak iz Oza“ doživeo premijeru, svojim prelazom iz sumornog crno-belog okruženja Kanzasa u šareni i velelepni Oz, ovaj film je oduševio gledaoce.

Taj prelaz bio je toliko upečatljiv da se dugo verovalo da je u pitanju prvi film u boji, iako to nije slučaj, samo je sve režirano tako nezaboravno.

Film je nastao kao adaptacija dela „Čudesni čarobnjak iz Oza“ L. Frenk Bauma, a snimljen je na krilima uspeha Diznijevog crtanog filma „Snežana i sedam patuljaka„, koji je pokazao da dečja književnost može dobro da prođe na velikom platnu.

Ovde pratimo devojčicu Doroti i njeno kučence Totoa, koji nakon Tornada u Kanzasu budu transportovani u drugi svet u kome postoje veštice, leteći majmuni i druga čudna stvorenja.

Doroti tada želi da pronađe put do kuće, a usput sreće Strašilo, Limenog i Plašljivog Lava, koji svi imaju poneku želju i odluče da odu do čarobnjaka da im ih ispuni.

I naravno, pošto je u pitanju još jedna bajkovita priča, ideja je bila da se ljudi privuku novom fantazijskom svetu koji će u bioskopima izgledati prelepo.

Čarobnjak iz Oza poznat je po jednoj od najčuvenijih pesama svih vremena

To je i uspelo zahvaljujući tehnici pod nazivom Tehnikolor u kombinaciji sa sjajnim saundtrekom i songovima od kojih su neke pevali i članovi postave.

Verovatno najpoznatija pesma iz filma je „Over The Rainbow“ koju Doroti, odnosno Džudi Garland peva fenomenalno i koju su mnogi obradili od tad, ali se original i danas drži.

Zanimljivo je da je studio čak razmišljao da je izbaci, jer je preduga, ali su u poslednjem trenutku ipak odlučili da ona ostane u filmu „Čarobnjak iz Oza“.

Ono što jeste izbačeno su mnoge scene sa Zlom vešticom Zapada, u tumačenju Margaret Hamilton, jer su procenili da su one previše strašne da ih gledaju deca.

Verovatno nije bila presrećna zbog toga kada se uzme u obzir šta je prošla na snimanju, a to su ozbiljne opekotine na ruci i licu zbog praktičnih efekata u trenutku kada nestaje sa ekrana u dimu.

Džudi Garland je najviše propatila od svih

Ni zelena šminka joj nije lako pala, jer ne samo da glumica nije smela da jede nakon njenog nanošenja, nego je ona bila otrovna zbog velike količine bakra i lice joj je nedeljama nakon snimanja ostalo zeleno.

Međutim, ona uopšte nije ona kojoj je bilo najteže na setu filma „Čarobnjak iz Oza“, jer je tada 16-godišnja Džudi Garland trpela razne vrste zlostavljanja.

Pre svega, rekli su joj da mora da smrša, a onda su joj dali korset koji je morala da nosi sve vreme i kljukali je lekovima čija je funkcija bila da joj održavaju težinu.

Od nekih od tih lekova imala je napade smejanja i nije mogla da prestane kada se prvi put pojavljuje Lav, zbog čega ju je reditelj Viktor Fleming ošamario.

Nakon toga mu je bilo krivo i tražio je od članova ekipe da ga udare za kaznu, ali ga je Garland umesto toga poljubila.

Pošto joj zubi nisu bili pravilni, morala je da nosi navlaku preko njih i posebnu vrstu diskova preko nosa kako bi mu promenila oblik.
Pričalo se i da su je neki od glumaca koji su tumačili Mančkine, pa i producent Luj B. Mejer, hvatali i štipali.

Iako je izašao neposredno pred nalet Drugog svetskog rata, kada je gledaocima trebalo malo fantazije i radosti, film u bioskopima nije postigao toliki uspeh koliko je planirano.

Čarobnjak iz Oza se često reprizira na svetskim televizijama

Međutim, otkad je prvi put prikazan na televiziji 1958, „Čarobnjak iz Oza“ postao je jedan od najvoljenijih filmova i najčešče repriziranih, tako da se smatra da je čak i jedan od najgledanijih filmova u istoriji.

Pored toga, jedan je od najuticajnijih, iz koga se i dan-danas ponavljaju mnoge čuvene replike koje dobijaju omaž u novim filmovima i serijama kao poslastica za fanove.

Treba istaći da je to bila deseta po redu ekranizacija knjiškog predloška, a da je ih je do danas bilo više od 50, sa nekoliko ne toliko uspešnih igranih ili animiranih nastavaka.

Scene iz fima „Čarobnjak iz Oza“ su kultne i zbog inovativnosti sa praktičnim efektima i kostimima, pa je tako npr. Limeni plakao suze od čokoladnog sirupa, a konji su dobili boju od želatinastog praha.

Dorotine crvene cipelice su među najpoznatijim filmskim rekvizitima, a njihova vrednost trenutno se procenjuje na oko 3,5 miliona dolara.