Časopis “(O)gled”, o novim medijima i umetnosti, biće predstavljen u subotu, 11. septembra, od 17 sati u Muzeju Jugoslavije.
Koncept časopisa “(O)gled” je monografski i njegov nukleus čini blok tekstova posvećenih radu jednog umetnika. Umetnik prvog izdanja “(O)gleda” je Vladimir Nikolić.
Tekstovi se kreću od usko stručnih autorskih analiza posvećenih temama iz istorije umetnosti ili savremene umetničke prakse, do šire postavljenih literarnih tekstova, intervjua, studijskih prikaza.
Tako u temeljnom tekstu ovog broja, uvodnom eseju “Umetnost mnoštva”, Jovan Čekić otvara pitanja mesta čoveka u novom, kompleksnom, umreženom svetu, svetu koji zahteva nomadsku raznolikost umetničkih pristupa, koji više nije „tvorevina predstavljačkog proizvođenja“, već otvorenost za drugačija dijagramska mapiranja.
Razgovor sa Zoranom Todorovićem, umetnikom i osnivačem Odseka Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti, naslovljen “Mreža, digitalni kapitalizam i kriza savremenosti”, donosi uvide o specifičnoj upotrebi tehnologije u brisanju političkog iskustva, o mreži kao slici aktuelnog sveta, zahtevima digitalnog kapitalizma, te o misiji fakulteta i novomedijskih programskih opcija.
Blok tekstova posvećen centralnom umetniku izdanja, Vladimiru Nikoliću, čini veliki intervju sa ovim umetnikom “Igra sa nultom sumom”, koji sveobuhvatno mapira najvažnije punktove iz umetnikove profesionalne biografije, ali pristupa njegovom stvaralaštvu i sa aspekta formativnih uticaja, akademskog obrazovanja, načina na koji funkcioniše svet umetnosti, te otkriva kako se na grani jednog drveta rodio kao subjekt, postoji li objektivna stvarnost i kako je mi opažamo.
“Fizička stvarnost i ona koju proizvodimo sami sada su u ozbiljnom disbalansu. I verovatno je Sezan bio u pravu – požurite ako hoćete nešto da vidite, jer stvarnost nestaje. To se u teoriji igara zove Zero-sum game.
Na to se sada svodi odnos između fizičkog sveta i naše kulture – Igru nulte sume. Kada sve postane slika, na gubitku su i slika i realnost”, kaže između ostalog Nikolić u intrevjuu.
O Nikolićevom video-radu “Komunistička slika u doba svoje digitalne reprodukcije” (2017) piše Jasmina Čubrilo u svom autorskom tekstu “Estetika i etika dokumentarnog”.
Tekst Anice Tucakov “Osamsto metara Vladimira Nikolića” posvećen je video-radu “800m” iz 2019. godine, koji je ove godine prvi put predstavljen na izložbi u Muzeju MAXXI u Rimu u okviru izložbe “Herojske priče iz bivše Jugoslavije” (Bigger Than Myself Heroic Stories from Ex-Yugoslavia).
U “Zabeleškama o multimedijalnoj montaži” Igor Simić pruža pregled osnovnih aspekata montaže u oblasti novih medija.
“Svaka objava na društvenim medijima zapravo je montaža video-snimaka, slika i teksta. Dnevni pregled vesti, blogova, Jutjuba i televizije predstavlja vid montaže na vertikalnom zidu klizajućih slika …
Svi prizori proleću nam pred očima, bez dovoljno vremena da se obradi informacija. Ekran kompjutera je montaža prozorâ, tabova, pop-apova i beskrajnog skrolovanja …
Mi naseljavamo multimedijalni svet, a on živi u nama … Mi stvaramo medije, a mediji oblikuju nas. Ispred ekranâ provodimo isto onoliko vremena koliko i ispred živih ljudi.
Svaka osoba je u isto vreme živo biće, politička životinja, podatak, mesečar, digitalna utvara i pojedinačni atom. Hibrid čoveka i mašine, kiborg, kako kaže Dona Haravej.
Ako su primitivna oruđa stvorila prvobitnog čoveka, onda nas novi mediji oblikuju u to što smo danas.”
U prvom broju “(O)gleda” može se pročitati i putopis Džona Berdžera sa putovanja po Srbiji, “Nemilosrdna umetnost” Pola Virilija, izvod iz knjige Ričarda Simora “Mašina koja cvrkuće”, kako Karl Uve Knausgor piše nerođenoj kćeri o tome kako posmatramo svet, o očima kao lampicama života i počecima fotografije (izvod iz knjige “U jesen”, Booka, 2020), te kakva otkrića nam je donela nedavna restauracija panela Gentskog oltara Jana Van Ajka.
Može se reći da je centralni motiv ovog izdanja časopisa “(O)gled” borba za stvarnost i za percepciju.
U knjizi “Pouke planine San Viktoar” Peter Handke navodi: „Stvari stoje loše. Moramo požuriti ukoliko još nešto hoćemo videti. Svet nestaje.“
Zato i Petar Jevremović u tekstu “Kratka apologija svetlosti ili priča o srećnom pesniku” svetlošću koja je stvarna otključava ovo pitanje i kaže: “Naše iskustvo sveta pati od hroničnog deficita stvarnosti.
Zato nam je i potrebna tolika prenadraženost čula. Nestvarni smo mi. Nestvaran je i svet u kojem živimo.
Želi li umetnost, vizuelna umetnosti, doista da bude i vizuelna i umetnost, ona se, neizostavno, mora vratiti svetlosti.
Ponovo, moramo pronaći svetlost: svetlost koja nije veštačka, Svetlost koja je stvarna.
Kažem stvarna, ne u smislu realistična. Naprotiv, kažem stvarna u smislu stvarnija od nas. Od našeg življenja i od našeg dela.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
