Centar Pompidu: Jedan od najvećih pariških muzeja biće zatvoren čak pet godina. Obnova će koštati 262 miliona eura

Jedan od najvećih muzeja moderne i suvremene umetnosti na svetu, poznat i kao Beaubourg, zatvara se naime zbog renoviranja 2025. godine, piše Jutarnji list.

Poslednji put zgrada je zatvorena za svoj 20 jubilej 1997. godine zbog trogodišnje obnove koja je povećala izložbeni prostor.

Ali nikakvi veći radovi nisu obavljeni na zgradi otkad je otvorena 1977. godine.

Ta nova obnova, međutim, puno je kompleksnija od pređašnje, mogla bi potrajati i do pet godina, a prema nekim procenama koštaće će 262 miliona eura.

Radovi će uključivati uklanjanje azbesta iz zgrade, ispunjavanje sigurnosnih, tehničkih i energetskih standarda i omogućavanje dostupnosti znamenitog mesta osobama smanjene pokretljivosti.
Prvobitno se planiralo krenuti s obnovom ranije, krajem 2023., ali se od toga u međuvremenu odustalo zbog Olimpijskih igara koje će se održati u glavnom gradu Francuske tokom leta 2024. godine.

Predsednik Centra Pompidu, Loren Le Bon, već je pre dve godine, neposredno nakon što je imenovan, najavio veliku obnovu tog muzeja apelujući na vladu da razmisli o odlaganju.

O tome je govorio u intervjuu za francuski list Le Figaro u kojem je izjavio kako mu se čini  da je tada predviđen rok od tri godine teško ispuniti.

Predložio je zato  da se s obnovom krene nakon Olimpijade.

„To će nam omogućiti da budemo otvoreni tokom Olimpijskih igara; posle ćemo zatvoriti.“

Francuski nacionalni muzej za modernu i suvremenu umjetnost, inače, 2027. slavi svoj okrugli 50. jubilej, ali nije isključeno da će za tu veliku proslavu biti zatvoren.

Kada su upitali o tome Le Bona, on  je odbio da kaže  hoće li centar biti spreman na vreme.

– Ovde ne bismo smeli propustiti poentu, a to je stvaranje nove utopije… Fokusirani smo na tehničke aspekte ogromnog i veoma kompleksnog  mesta u srcu Pariza… Moramo biti sigurni da ćemo, kada ponovno otvorimo vrata, imati novi Centar Pompidu.  Jubilej je jubilej. S druge strane, radimo za svoju decu i unuke – rekao je Le Bon.

On je takođe odbacio glasine o tome da će se Centar Pompidu preseliti u Palais de Tokyo tokom zatvaranja.

„Nećemo zatvoriti Centar Pompidu kako bismo ponovno stvorili Centar Pompidu. Sve što se radi u Palais de Tokyo je fascinantno, to mora ostati tako.“

Iako isprva primljen s puno kritika, Centar Pompidu bio je prekretnica u arhitekturi

Pa iako isprva primljen s puno kritika, Centar Pompidu bio je prekretnica u arhitekturi. Renco Pjano i Ričard Rodžers, tada još relativno nepoznati na arhitektonskoj sceni, pobedili su na takmičenju 1971. sa svojim vrlo modernim predlogom muzeja koji nije ličio ni na šta drugo u arhitektonskom svetu u to vreme.

Arhitekti su u tom svom projektu zamislili da sva infrastruktura zgrade bude vidljiva, odnosno da svi mehanički i strukturalni sistemi  budu gurnuti napolje među ostalim i iz razloga, kako su svojevremeno objasnili arhitekti, da bi se maksimizirao unutarašnji prostor bez prekida.

Uključujući prostranu javnu biblioteku i centar za muzička i akustička istraživanja, ta moderna intervencija u istorijsko tkivo privukla je mnogo više posetilaca nego što se očekivalo tokom godina, a danas je jedan od najpopularnijih pariških muzeja.

Prisećajući se pobede na takmičenju 1971. u razgovoru za Njujork   Tajms  Pjano je rekao  da su on i Rodžers bili „mladi momci, stvarno mladi i prilično loši momci“.

Cilj im je bio, kako se prisetio, stvoriti svojevrsni antispomenik, kulturni centar koji je sve samo ne institucionalni, a dokaz uspeha je negodovanje koje je usledilo.

I godinama nakon svega čudilo ga je, kako je priznao, da je Francuska dopustila dvojici mladih stranaca, on je imao 33 godine, a njegov britanski partner 37, da kraj kamenih pročelja istočnog Pariza iz 18. veka postave ogromnu metalnu strukturu koju su kritičari opisivali kao rafineriju ili prekookeanski brod.

– Predsednik Pompidu je bio vrlo hrabar, to je sigurno – izjavio je Pjano.